EducationScience

HELMET

Pirotian Pirotsky

H (history), E (education), L (languages), M (medicine), E (ethnology), T (tradition)

Play

Open in

33 episodes
Avg 27 min
English

Episodes 33

Newest Oldest Longest

All13 Unplayed13 In progress0 Played0

Counted on this page — what you have heard stays on this device, so it is not something the list can be paged by.

S22 · E4
September 18 · 22 min
🇺🇸 Pirot Fortress (Debate)
The Pirot Fortress represents a key fortification point and a strategic "gatekeeper" on the ancient Via Militaris (Tsargrad Road) through the Ponišavlje region, defining the military and economic fate of this area for centuries. Throughout history, it evolved from a Byzantine castellum and a significant Serbian medieval defense system during the era of Prince Lazar and Despot Stefan Lazarević, up until its final fall under nearly five-century-long Ottoman rule in the mid-15th century. Architecturally, it is structured into three complex levels—the Upper, Middle, and Lower Town—where modern conservation works partially restored its towers based on historical photo documentation, though not without challenges in preserving all authentic elements. The symbolic and visual identity of the site today is based on the 14th-century double-headed eagle with a lily motif, which deeply connects Serbian medieval and sacral heritage with the modern identity of Pirot. Following comprehensive revitalization, the fortress has been transformed into a modern "smart fortress" with interactive and virtual museum exhibits, making it a prominent cultural monument, a source of local pride, and an inseparable part of collective memory. SOURCES: Vasić Petrović E. Pirotska tvrđava – predlog revitalizacije pregradnog bedema Donjeg grada. Glasnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš: Stubovi baštine. 2015; 1: 48–55 Vasić Petrović E, koordinator. Pirotska tvrđava – Kale – Momčilov grad: Elaborat A – Elaborat sadržaja izložbenih postavki u objektima Gornjeg grada srednjovekovnog utvrđenja. Niš: Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš; 2017 Vasić Petrović E. Pirotska tvrđava – Kale – Momčilov grad: Elaborat B – Elaborat prezentacije savremenim metodama proširene i virtuelne stvarnosti. Niš: Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš; 2018 Vasić Petrović E. Prezentacija Pirotske tvrđave modernim tehnologijama i izložbene postavke. Pirotski zbornik. 2020; 45: 203–223 Vasić Petrović E. Srednjovekovna tvrđava i starovaroška arhitektura u okvirima savremenog Pirota. U: Regionalna konferencija o integrativnoj zaštiti, 5. Banja Luka: Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske; 2010. str. 310–318 Đorđević V. Pirot – Ćilimgrad. Pirotski zbornik. 1979; 10: 187–190 Zebić TP. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2020 Ilić I. Nastanak naselja duž Carigradskog druma od 16. do 20. veka [master rad]. Beograd / Beč; 2000 Kalić J. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirotski zbornik. 1979; 8–9: 185–201 Krunić J. Pirot, o urbanom tkivu i staroj kući grada. Pirotski zbornik. 1979; 8–9: 229–270 Ljubenov GB. Dekorativno oblikovanje tradicionalne narodne arhitekture u regionu Stare planine [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet; 2015 Manić M. Pirotski vremeplov – hronologija. Istorijski arhiv - Pirot; 2017 Milatović P. Naši srednjovekovni gradovi: Pirot – O kamenom ćilimu. Politikin Zabavnik. 2005. jul 8; (2735): 23–27 Pavlović M. Pirot: toponomastička vrednost, strukturalni značaj. Pirotski zbornik. 1969; 2: 181–190 Pejić P. Antička topografija pirotskog kraja [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2015 Pejić P. Kasnoantičko utvrđenje Tures. Glasnik Srpskog arheološkog društva (GSAD). 2020; 36: 421–463 Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(1): 11–108 Ćirić J. Još jednom o poreklu naziva Pirot. Pirotski zbornik. 1972; 4: 181–184 Ćirić JV. Starost naselja Gornjeg Ponišavlja i Lužnice. Pirotski zbornik. 1975; 7: 19–35 Džunić Z. Via Militaris ponovo na svojoj trasi. Pirotski zbornik. 2020; 45: 225–243
S22 · E3
September 18 · 43 min
🇺🇸 Pirot Fortress (Deep Dive)
The Pirot Fortress represents a key fortification point and a strategic "gatekeeper" on the ancient Via Militaris (Tsargrad Road) through the Ponišavlje region, defining the military and economic fate of this area for centuries. Throughout history, it evolved from a Byzantine castellum and a significant Serbian medieval defense system during the era of Prince Lazar and Despot Stefan Lazarević, up until its final fall under nearly five-century-long Ottoman rule in the mid-15th century. Architecturally, it is structured into three complex levels—the Upper, Middle, and Lower Town—where modern conservation works partially restored its towers based on historical photo documentation, though not without challenges in preserving all authentic elements. The symbolic and visual identity of the site today is based on the 14th-century double-headed eagle with a lily motif, which deeply connects Serbian medieval and sacral heritage with the modern identity of Pirot. Following comprehensive revitalization, the fortress has been transformed into a modern "smart fortress" with interactive and virtual museum exhibits, making it a prominent cultural monument, a source of local pride, and an inseparable part of collective memory. SOURCES: Vasić Petrović E. Pirotska tvrđava – predlog revitalizacije pregradnog bedema Donjeg grada. Glasnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš: Stubovi baštine. 2015; 1: 48–55 Vasić Petrović E, koordinator. Pirotska tvrđava – Kale – Momčilov grad: Elaborat A – Elaborat sadržaja izložbenih postavki u objektima Gornjeg grada srednjovekovnog utvrđenja. Niš: Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš; 2017 Vasić Petrović E. Pirotska tvrđava – Kale – Momčilov grad: Elaborat B – Elaborat prezentacije savremenim metodama proširene i virtuelne stvarnosti. Niš: Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš; 2018 Vasić Petrović E. Prezentacija Pirotske tvrđave modernim tehnologijama i izložbene postavke. Pirotski zbornik. 2020; 45: 203–223 Vasić Petrović E. Srednjovekovna tvrđava i starovaroška arhitektura u okvirima savremenog Pirota. U: Regionalna konferencija o integrativnoj zaštiti, 5. Banja Luka: Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske; 2010. str. 310–318 Đorđević V. Pirot – Ćilimgrad. Pirotski zbornik. 1979; 10: 187–190 Zebić TP. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2020 Ilić I. Nastanak naselja duž Carigradskog druma od 16. do 20. veka [master rad]. Beograd / Beč; 2000 Kalić J. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirotski zbornik. 1979; 8–9: 185–201 Krunić J. Pirot, o urbanom tkivu i staroj kući grada. Pirotski zbornik. 1979; 8–9: 229–270 Ljubenov GB. Dekorativno oblikovanje tradicionalne narodne arhitekture u regionu Stare planine [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet; 2015 Manić M. Pirotski vremeplov – hronologija. Istorijski arhiv - Pirot; 2017 Milatović P. Naši srednjovekovni gradovi: Pirot – O kamenom ćilimu. Politikin Zabavnik. 2005. jul 8; (2735): 23–27 Pavlović M. Pirot: toponomastička vrednost, strukturalni značaj. Pirotski zbornik. 1969; 2: 181–190 Pejić P. Antička topografija pirotskog kraja [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2015 Pejić P. Kasnoantičko utvrđenje Tures. Glasnik Srpskog arheološkog društva (GSAD). 2020; 36: 421–463 Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(1): 11–108 Ćirić J. Još jednom o poreklu naziva Pirot. Pirotski zbornik. 1972; 4: 181–184 Ćirić JV. Starost naselja Gornjeg Ponišavlja i Lužnice. Pirotski zbornik. 1975; 7: 19–35 Džunić Z. Via Militaris ponovo na svojoj trasi. Pirotski zbornik. 2020; 45: 225–243
S22 · E2
September 18 · 24 min
🇷🇸 Pirotska tvrđava (Debata)
Пиротска тврђава представља кључну фортификацијску тачку и стратешког „чувара капије“ на древном Цариградском друму кроз Понишавље, чиме је вековима дефинисала војну и економску судбину овог региона. Током историје еволуирала је од византијског кастела и значајног српског средњовековног одбрамбеног система у доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића, све до коначног пада под готово петовековну османску власт средином 15. века. Архитектонски је структурирана у три сложена нивоа – Горњи, Средњи и Доњи град – при чему су савремени конзерваторски радови делом обновили њене куле уз ослањање на историјску фото-документацију, али и уз изазове у очувању свих аутентичних елемената. Симболички и визуелни идентитет локалитета данас је заснован на мотиву двоглавог орла са крином из 14. века, који дубоко повезује српско средњовековно и сакрално наслеђе са савременим идентитетом Пирота. Након свеобухватне ревитализације, утврђење је трансформисано у савремено уређену „паметну тврђаву“ са интерактивним и виртуелним музејским поставкама, чиме је постала препознатљив споменик културе, локални понос и нераскидив део колективног памћења. ИЗВОРИ: Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – предлог ревитализације преградног бедема Доњег града. Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш: Стубови баштине. 2015; 1: 48–55 Васић Петровић Е, координатор. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат А – Елаборат садржаја изложбених поставки у објектима Горњег града средњовековног утврђења. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2017 Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат Б – Елаборат презентације савременим методама проширене и виртуелне стварности. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2018 Васић Петровић Е. Презентација Пиротске тврђаве модерним технологијама и изложбене поставке. Пиротски зборник. 2020; 45: 203–223 Васић Петровић Е. Средњовековна тврђава и староварошка архитектура у оквирима савременог Пирота. У: Регионална конференција о интегративној заштити, 5. Бања Лука: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске; 2010. стр. 310–318 Ђорђевић В. Пирот – Ћилимград. Пиротски зборник. 1979; 10: 187–190 Зебић ТП. Визуелни идентитет Пирота у XIX веку [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2020 Илић И. Настанак насеља дуж Цариградског друма од 16. до 20. века [мастер рад]. Београд / Беч; 2000 Калић Ј. Пиротски крај у средњем веку. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 185–201 Крунић Ј. Пирот, о урбаном ткиву и старој кући града. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 229–270 Љубенов ГБ. Декоративно обликовање традиционалне народне архитектуре у региону Старе планине [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; 2015 Манић М. Пиротски времеплов – хронологија. Историјски архив - Пирот; 2017 Милатовић П. Наши средњовековни градови: Пирот – О каменом ћилиму. Политикин Забавник. 2005. јул 8; (2735): 23–27 Павловић М. Пирот: топономастичка вредност, структурални значај. Пиротски зборник. 1969; 2: 181–190 Пејић П. Античка топографија пиротског краја [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2015 Пејић П. Касноантичко утврђење Турес. Гласник Српског археолошког друштва (GSAD). 2020; 36: 421–463 Стојковић Д. Насеља и становништво општине Пирот. Гласник Етнографског музеја. 2010; 74(1): 11–108 Ћирић Ј. Још једном о пореклу назива Пирот. Пиротски зборник. 1972; 4: 181–184 Ћирић ЈВ. Старост насеља Горњег Понишавља и Лужнице. Пиротски зборник. 1975; 7: 19–35 Џунић З. Via Militaris поново на својој траси. Пиротски зборник. 2020; 45: 225–243
S22 · E1
September 18 · 31 min
🇷🇸 Pirotska tvrđava (Detaljna analiza)
Пиротска тврђава представља кључну фортификацијску тачку и стратешког „чувара капије“ на древном Цариградском друму кроз Понишавље, чиме је вековима дефинисала војну и економску судбину овог региона. Током историје еволуирала је од византијског кастела и значајног српског средњовековног одбрамбеног система у доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића, све до коначног пада под готово петовековну османску власт средином 15. века. Архитектонски је структурирана у три сложена нивоа – Горњи, Средњи и Доњи град – при чему су савремени конзерваторски радови делом обновили њене куле уз ослањање на историјску фото-документацију, али и уз изазове у очувању свих аутентичних елемената. Симболички и визуелни идентитет локалитета данас је заснован на мотиву двоглавог орла са крином из 14. века, који дубоко повезује српско средњовековно и сакрално наслеђе са савременим идентитетом Пирота. Након свеобухватне ревитализације, утврђење је трансформисано у савремено уређену „паметну тврђаву“ са интерактивним и виртуелним музејским поставкама, чиме је постала препознатљив споменик културе, локални понос и нераскидив део колективног памћења. ИЗВОРИ: Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – предлог ревитализације преградног бедема Доњег града. Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш: Стубови баштине. 2015; 1: 48–55 Васић Петровић Е, координатор. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат А – Елаборат садржаја изложбених поставки у објектима Горњег града средњовековног утврђења. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2017 Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат Б – Елаборат презентације савременим методама проширене и виртуелне стварности. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2018 Васић Петровић Е. Презентација Пиротске тврђаве модерним технологијама и изложбене поставке. Пиротски зборник. 2020; 45: 203–223 Васић Петровић Е. Средњовековна тврђава и староварошка архитектура у оквирима савременог Пирота. У: Регионална конференција о интегративној заштити, 5. Бања Лука: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске; 2010. стр. 310–318 Ђорђевић В. Пирот – Ћилимград. Пиротски зборник. 1979; 10: 187–190 Зебић ТП. Визуелни идентитет Пирота у XIX веку [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2020 Илић И. Настанак насеља дуж Цариградског друма од 16. до 20. века [мастер рад]. Београд / Беч; 2000 Калић Ј. Пиротски крај у средњем веку. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 185–201 Крунић Ј. Пирот, о урбаном ткиву и старој кући града. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 229–270 Љубенов ГБ. Декоративно обликовање традиционалне народне архитектуре у региону Старе планине [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; 2015 Манић М. Пиротски времеплов – хронологија. Историјски архив - Пирот; 2017 Милатовић П. Наши средњовековни градови: Пирот – О каменом ћилиму. Политикин Забавник. 2005. јул 8; (2735): 23–27 Павловић М. Пирот: топономастичка вредност, структурални значај. Пиротски зборник. 1969; 2: 181–190 Пејић П. Античка топографија пиротског краја [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2015 Пејић П. Касноантичко утврђење Турес. Гласник Српског археолошког друштва (GSAD). 2020; 36: 421–463 Стојковић Д. Насеља и становништво општине Пирот. Гласник Етнографског музеја. 2010; 74(1): 11–108 Ћирић Ј. Још једном о пореклу назива Пирот. Пиротски зборник. 1972; 4: 181–184 Ћирић ЈВ. Старост насеља Горњег Понишавља и Лужнице. Пиротски зборник. 1975; 7: 19–35 Џунић З. Via Militaris поново на својој траси. Пиротски зборник. 2020; 45: 225–243
S21 · E4
September 17 · 22 min
🇺🇸 Pirot in the 19th Century (Debate)
During the 19th century, Pirot and its region underwent a dramatic transformation from an Ottoman kasaba into a modern Serbian border town following its liberation in 1878, facing the loss of the Sofia market and a severe economic shock. The Serbo-Bulgarian War (1885–1886) brought a month-long Bulgarian occupation, the suffering of surrounding villages, and internal divisions, which the state later addressed through high treason trials as well as mass pardons to reintegrate the region. A severe agricultural crisis—caused by phylloxera, hail-damaged harvest years, harsh tax foreclosures, and usury—further devastated rural households and traditional family cooperatives. Migratory labor (pečalbarstvo) became established as the primary survival mechanism through organized work groups (tajfe), with Pirot's craftsmen and builders gaining renown and income by working across the region and beyond. Despite a religious and cultural transition from the Bulgarian Exarchate into the Serbian church and school hierarchy, the population's exceptional work ethic and adaptability allowed them to preserve their vitality and lay the foundations of modern Pirot. SOURCES: Andrejević B. Dva izvora o Pirotu iz Hilandara sa početka 19. veka, značajna za revolucionarne i ekonomske odnose u vreme Turaka. Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 283–288. Barišić R. Zanati u Pirotu i okolini. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2006; (70): 175–221. Bogdanović R. Britanski istorijski izvori o Pirotu u 19. veku (1837–1919). Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 321–338. Ćirić JV. Regulacioni plan varoši Pirota 1888. i 1891. godine. Pirotski zbornik. 1973; (5): 157–170. Karadžić VS. Prvi i Drugi srpski ustanak. Beograd: Prosveta; 1947. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. Zbornik radova. 2019; str. 207–221. Krstić D. Identiteti stanovništva Pirotskog okruga. Pirotski zbornik. 2022; (47): 143–209. Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; (45): 31–44. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija Niška; Pirot: NIP Hemikals; 1998. Radenković D. Pirot na Berlinskom kongresu 1878. godine. Pirotski zbornik. 1977; str. 33-43. Stojančević V. Piroćanci i pirotski kraj u XIX veku – do 1887. godine. Pirotski zbornik 1977; (8–9) Gvozdenović I. O Muzeju Ponišavlja Pirot. Pirot: Muzej Ponišavlja; 2010; 177-194 Nikolić G. Hrišćanski trgovci u Osmanskom carstvu... Pirotski zbornik. 2024; (49): 175–202. Nikolić G. Potiskivanje saznanja o vanrednom stanju u Pirotskom okrugu posle Srpsko-bugarskog rata 1885/1886. godine. Pirotski zbornik. 2022; (47): 37–82. Pejčić V. Zapisi iz istorije Pirota krajem XIX i početkom XX veka. Pirotski zbornik. 2013; 37-65 Petrov B. Težnja stanovništva oslobođenih krajeva za prisajedinjenje Kneževini Srbiji 1878. godine. Peščanik. 2021; (XXI–XXII): 52–67. Petrović J. Pečalbari, naročito iz okoline Pirota. Beograd: Štamparija "Grafika"; 1920. Rajković S. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija / monografija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu; 2020. Ranke L von. Istorija srpske revolucije (Die serbische Revolution). Preveo Stojan Novaković. Beograd: Srpska književna zadruga; 1892. Stojančević-Nikolić V. Uprava Pirotska 1877–1878. godine. Pirotski zbornik. 1971; (3): 39–62. Stojković D. Naselje i stanovništvo opštine Pirot. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2010; 74(1): 11–108. Šešum U. Pirot u srpsko-bugarskom ratu 1885–1886. i Preki sud za Okrug pirotski. U: Pirot – od turske kasabe do modernog grada, preko Berlina i Versaja: zbornik radova. Pirot: Istorijski arhiv Pirot; 2018. str. 199–215. Zebić T. Spomenik oslobodiocima Pirota u Tijabari. Pirotski zbornik. 2017; (42): 77–90.
S21 · E3
September 17 · 36 min
🇺🇸 Pirot in the 19th Century (Deep DIve)
During the 19th century, Pirot and its region underwent a dramatic transformation from an Ottoman kasaba into a modern Serbian border town following its liberation in 1878, facing the loss of the Sofia market and a severe economic shock. The Serbo-Bulgarian War (1885–1886) brought a month-long Bulgarian occupation, the suffering of surrounding villages, and internal divisions, which the state later addressed through high treason trials as well as mass pardons to reintegrate the region. A severe agricultural crisis—caused by phylloxera, hail-damaged harvest years, harsh tax foreclosures, and usury—further devastated rural households and traditional family cooperatives. Migratory labor (pečalbarstvo) became established as the primary survival mechanism through organized work groups (tajfe), with Pirot's craftsmen and builders gaining renown and income by working across the region and beyond. Despite a religious and cultural transition from the Bulgarian Exarchate into the Serbian church and school hierarchy, the population's exceptional work ethic and adaptability allowed them to preserve their vitality and lay the foundations of modern Pirot. SOURCES: Andrejević B. Dva izvora o Pirotu iz Hilandara sa početka 19. veka, značajna za revolucionarne i ekonomske odnose u vreme Turaka. Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 283–288. Barišić R. Zanati u Pirotu i okolini. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2006; (70): 175–221. Bogdanović R. Britanski istorijski izvori o Pirotu u 19. veku (1837–1919). Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 321–338. Ćirić JV. Regulacioni plan varoši Pirota 1888. i 1891. godine. Pirotski zbornik. 1973; (5): 157–170. Karadžić VS. Prvi i Drugi srpski ustanak. Beograd: Prosveta; 1947. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. Zbornik radova. 2019; str. 207–221. Krstić D. Identiteti stanovništva Pirotskog okruga. Pirotski zbornik. 2022; (47): 143–209. Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; (45): 31–44. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija Niška; Pirot: NIP Hemikals; 1998. Radenković D. Pirot na Berlinskom kongresu 1878. godine. Pirotski zbornik. 1977; str. 33-43. Stojančević V. Piroćanci i pirotski kraj u XIX veku – do 1887. godine. Pirotski zbornik 1977; (8–9) Gvozdenović I. O Muzeju Ponišavlja Pirot. Pirot: Muzej Ponišavlja; 2010; 177-194 Nikolić G. Hrišćanski trgovci u Osmanskom carstvu... Pirotski zbornik. 2024; (49): 175–202. Nikolić G. Potiskivanje saznanja o vanrednom stanju u Pirotskom okrugu posle Srpsko-bugarskog rata 1885/1886. godine. Pirotski zbornik. 2022; (47): 37–82. Pejčić V. Zapisi iz istorije Pirota krajem XIX i početkom XX veka. Pirotski zbornik. 2013; 37-65 Petrov B. Težnja stanovništva oslobođenih krajeva za prisajedinjenje Kneževini Srbiji 1878. godine. Peščanik. 2021; (XXI–XXII): 52–67. Petrović J. Pečalbari, naročito iz okoline Pirota. Beograd: Štamparija "Grafika"; 1920. Rajković S. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija / monografija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu; 2020. Ranke L von. Istorija srpske revolucije (Die serbische Revolution). Preveo Stojan Novaković. Beograd: Srpska književna zadruga; 1892. Stojančević-Nikolić V. Uprava Pirotska 1877–1878. godine. Pirotski zbornik. 1971; (3): 39–62. Stojković D. Naselje i stanovništvo opštine Pirot. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2010; 74(1): 11–108. Šešum U. Pirot u srpsko-bugarskom ratu 1885–1886. i Preki sud za Okrug pirotski. U: Pirot – od turske kasabe do modernog grada, preko Berlina i Versaja: zbornik radova. Pirot: Istorijski arhiv Pirot; 2018. str. 199–215. Zebić T. Spomenik oslobodiocima Pirota u Tijabari. Pirotski zbornik. 2017; (42): 77–90.
S21 · E2
September 17 · 26 min
🇷🇸 Pirot u 19. veku (Debata)
Током 19. века Пирот и његов крај су прошли кроз драматичну трансформацију од турске касабе до модерног српског граничног града након ослобођења 1878. године, суочавајући се са губитком софијског тржишта и озбиљним економским шоком. Српско-бугарски рат (1885–1886) донео је једномесечну бугарску окупацију, страдање околних села и унутрашње поделе, што је држава касније санирала суђењима за велеиздају, али и масовним помиловањима ради реинтеграције овог подручја. Изражена пољопривредна криза, изазвана филоксером, градобитним годинама, строгим пореским запленама и зеленашењем, додатно је разорила сеоска домаћинства и традиционалне задруге. Као примарни механизам опстанка учврстило се печалбарство кроз организоване тајфе, при чему су пиротски мајстори и грађевинци стицали углед и приходе радили широм региона и ван њега. Упркос верско-културној транзицији из Бугарске егзархије у српску црквену и школску јерархију, изузетна радна етика и прилагођавање омогућили су становништву да сачува виталност и постави темеље модерног Пирота. ИЗВОРИ: Andrejević B. Dva izvora o Pirotu iz Hilandara sa početka 19. veka, značajna za revolucionarne i ekonomske odnose u vreme Turaka. Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 283–288. Barišić R. Zanati u Pirotu i okolini. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2006; (70): 175–221. Bogdanović R. Britanski istorijski izvori o Pirotu u 19. veku (1837–1919). Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 321–338. Ćirić JV. Regulacioni plan varoši Pirota 1888. i 1891. godine. Pirotski zbornik. 1973; (5): 157–170. Ćirić JV. Tokovi i sekvence prostornog kretanja seoskog stanovništva Gornjeg Ponišavlja. Pirotski zbornik. 1968; (1): 59–64. Karadžić VS. Prvi i Drugi srpski ustanak. Beograd: Prosveta; 1947. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. Zbornik radova. 2019; str. 207–221. Krstić D. Identiteti stanovništva Pirotskog okruga. Pirotski zbornik. 2022; (47): 143–209. Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; (45): 31–44. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija Niška; Pirot: NIP Hemikals; 1998. Radenković D. Pirot na Berlinskom kongresu 1878. godine. Pirotski zbornik. 1977; str. 33-43. Stojančević V. Piroćanci i pirotski kraj u XIX veku – do 1887. godine. Pirotski zbornik 1977; (8–9) Gvozdenović I. O Muzeju Ponišavlja Pirot. Pirot: Muzej Ponišavlja; 2010; 177-194 Nikolić G. Hrišćanski trgovci u Osmanskom carstvu... Pirotski zbornik. 2024; (49): 175–202. Nikolić G. Potiskivanje saznanja o vanrednom stanju u Pirotskom okrugu posle Srpsko-bugarskog rata 1885/1886. godine. Pirotski zbornik. 2022; (47): 37–82. Pejčić V. Zapisi iz istorije Pirota krajem XIX i početkom XX veka. Pirotski zbornik. 2013; 37-65 Petrov B. Težnja stanovništva oslobođenih krajeva za prisajedinjenje Kneževini Srbiji 1878. godine. Peščanik. 2021; (XXI–XXII): 52–67. Petrović J. Pečalbari, naročito iz okoline Pirota. Beograd: Štamparija "Grafika"; 1920. Rajković S. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija / monografija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu; 2020. Ranke L von. Istorija srpske revolucije (Die serbische Revolution). Preveo Stojan Novaković. Beograd: Srpska književna zadruga; 1892. Stojančević-Nikolić V. Uprava Pirotska 1877–1878. godine. Pirotski zbornik. 1971; (3): 39–62. Stojković D. Naselje i stanovništvo opštine Pirot. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2010; 74(1): 11–108. Šešum U. Pirot u srpsko-bugarskom ratu 1885–1886. i Preki sud za Okrug pirotski. U: Pirot – od turske kasabe do modernog grada, preko Berlina i Versaja: zbornik radova. Pirot: Istorijski arhiv Pirot; 2018. str. 199–215. Zebić T. Spomenik oslobodiocima Pirota u Tijabari. Pirotski zbornik. 2017; (42): 77–90.
S21 · E1
September 17 · 23 min
🇷🇸 Pirot u 19. veku (Detaljna analiza)
Током 19. века Пирот и његов крај су прошли кроз драматичну трансформацију од турске касабе до модерног српског граничног града након ослобођења 1878. године, суочавајући се са губитком софијског тржишта и озбиљним економским шоком. Српско-бугарски рат (1885–1886) донео је једномесечну бугарску окупацију, страдање околних села и унутрашње поделе, што је држава касније санирала суђењима за велеиздају, али и масовним помиловањима ради реинтеграције овог подручја. Изражена пољопривредна криза, изазвана филоксером, градобитним годинама, строгим пореским запленама и зеленашењем, додатно је разорила сеоска домаћинства и традиционалне задруге. Као примарни механизам опстанка учврстило се печалбарство кроз организоване тајфе, при чему су пиротски мајстори и грађевинци стицали углед и приходе радили широм региона и ван њега. Упркос верско-културној транзицији из Бугарске егзархије у српску црквену и школску јерархију, изузетна радна етика и прилагођавање омогућили су становништву да сачува виталност и постави темеље модерног Пирота. ИЗВОРИ: Andrejević B. Dva izvora o Pirotu iz Hilandara sa početka 19. veka, značajna za revolucionarne i ekonomske odnose u vreme Turaka. Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 283–288. Barišić R. Zanati u Pirotu i okolini. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2006; (70): 175–221. Bogdanović R. Britanski istorijski izvori o Pirotu u 19. veku (1837–1919). Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 321–338. Ćirić JV. Regulacioni plan varoši Pirota 1888. i 1891. godine. Pirotski zbornik. 1973; (5): 157–170. Ćirić JV. Tokovi i sekvence prostornog kretanja seoskog stanovništva Gornjeg Ponišavlja. Pirotski zbornik. 1968; (1): 59–64. Karadžić VS. Prvi i Drugi srpski ustanak. Beograd: Prosveta; 1947. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. Zbornik radova. 2019; str. 207–221. Krstić D. Identiteti stanovništva Pirotskog okruga. Pirotski zbornik. 2022; (47): 143–209. Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; (45): 31–44. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija Niška; Pirot: NIP Hemikals; 1998. Radenković D. Pirot na Berlinskom kongresu 1878. godine. Pirotski zbornik. 1977; str. 33-43. Stojančević V. Piroćanci i pirotski kraj u XIX veku – do 1887. godine. Pirotski zbornik 1977; (8–9) Gvozdenović I. O Muzeju Ponišavlja Pirot. Pirot: Muzej Ponišavlja; 2010; 177-194 Nikolić G. Hrišćanski trgovci u Osmanskom carstvu... Pirotski zbornik. 2024; (49): 175–202. Nikolić G. Potiskivanje saznanja o vanrednom stanju u Pirotskom okrugu posle Srpsko-bugarskog rata 1885/1886. godine. Pirotski zbornik. 2022; (47): 37–82. Pejčić V. Zapisi iz istorije Pirota krajem XIX i početkom XX veka. Pirotski zbornik. 2013; 37-65 Petrov B. Težnja stanovništva oslobođenih krajeva za prisajedinjenje Kneževini Srbiji 1878. godine. Peščanik. 2021; (XXI–XXII): 52–67. Petrović J. Pečalbari, naročito iz okoline Pirota. Beograd: Štamparija "Grafika"; 1920. Rajković S. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija / monografija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu; 2020. Ranke L von. Istorija srpske revolucije (Die serbische Revolution). Preveo Stojan Novaković. Beograd: Srpska književna zadruga; 1892. Stojančević-Nikolić V. Uprava Pirotska 1877–1878. godine. Pirotski zbornik. 1971; (3): 39–62. Stojković D. Naselje i stanovništvo opštine Pirot. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2010; 74(1): 11–108. Šešum U. Pirot u srpsko-bugarskom ratu 1885–1886. i Preki sud za Okrug pirotski. U: Pirot – od turske kasabe do modernog grada, preko Berlina i Versaja: zbornik radova. Pirot: Istorijski arhiv Pirot; 2018. str. 199–215. Zebić T. Spomenik oslobodiocima Pirota u Tijabari. Pirotski zbornik. 2017; (42): 77–90.
S20 · E4
September 15 · 23 min
🇺🇸 Evstatije – The Last Bishop of the Pirot Eparchy (Debate)
In 1872, Evstatije was appointed Bishop of the Nišava (Pirot) Eparchy under the auspices of the Bulgarian Exarchate, as an educated clergyman of Bulgarian origin. During his administration, he pursued the policy of the Exarchate by introducing the Bulgarian language into church administration and the school system, facing resistance from the local Serbian population. Following the liberation of Pirot in December 1877, Evstatije welcomed the Serbian army and formally accepted the jurisdiction of the Metropolitanate of Belgrade. Due to doubts regarding the sincerity of his loyalty and his continued ties with Exarchate circles, the Serbian authorities removed him from Pirot during 1878 and sent him to the St. Roman Monastery. With his removal and the final merger of this diocese into the Eparchy of Niš in 1880, Evstatije went down in history as the last bishop of the Pirot Eparchy. SOURCES: Trebješanin R. Evstatije — poslednji episkop Pirotske eparhije. Pirotski zbornik. 1975; (7): 127–152. Vojvodić M. Kako je Srpska crkva dobila nezavisnost 1879. godine. Istorijski časopis. 2003; 50: 87–98. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija niška; 1998. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. U: Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda. Beograd: Fakultet za diplomatiju i bezbednost; 2019. s. 192–223. Krstić D. Konstrukcija identiteta Torlaka u Srbiji i Bugarskoj [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2014. Pirotska mitropolija [Internet]. Niš: Eparhija niška; 2026 Dostupno na: https://eparhijaniska.rs/
S20 · E3
September 15 · 48 min
🇺🇸 Evstatije – The Last Bishop of the Pirot Eparchy (Deep DIve)
In 1872, Evstatije was appointed Bishop of the Nišava (Pirot) Eparchy under the auspices of the Bulgarian Exarchate, as an educated clergyman of Bulgarian origin. During his administration, he pursued the policy of the Exarchate by introducing the Bulgarian language into church administration and the school system, facing resistance from the local Serbian population. Following the liberation of Pirot in December 1877, Evstatije welcomed the Serbian army and formally accepted the jurisdiction of the Metropolitanate of Belgrade. Due to doubts regarding the sincerity of his loyalty and his continued ties with Exarchate circles, the Serbian authorities removed him from Pirot during 1878 and sent him to the St. Roman Monastery. With his removal and the final merger of this diocese into the Eparchy of Niš in 1880, Evstatije went down in history as the last bishop of the Pirot Eparchy. SOURCES: Trebješanin R. Evstatije — poslednji episkop Pirotske eparhije. Pirotski zbornik. 1975; (7): 127–152. Vojvodić M. Kako je Srpska crkva dobila nezavisnost 1879. godine. Istorijski časopis. 2003; 50: 87–98. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija niška; 1998. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. U: Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda. Beograd: Fakultet za diplomatiju i bezbednost; 2019. s. 192–223. Krstić D. Konstrukcija identiteta Torlaka u Srbiji i Bugarskoj [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2014. Pirotska mitropolija [Internet]. Niš: Eparhija niška; 2026 Dostupno na: https://eparhijaniska.rs/
S20 · E2
September 15 · 32 min
🇷🇸 Evstatije - poslednji episkop Pirotske eparhije (Debata)
Евстатије је 1872. године постављен за епископа Нишавске (Пиротске) епархије под окриљем Бугарске егзархије, као образован духовник бугарског порекла. Током своје управе спроводио је политику Егзархије увођењем бугарског језика у црквену администрацију и школство, суочавајући се са отпором локалног српског становништва. Након ослобођења Пирота у децембру 1877. године, Евстатије је дочекао српску војску и формално прихватио јурисдикцију Београдске митрополије. Због сумњи у искреност његове лојалности и наставка одржавања веза са егзархијским круговима, српске власти су га током 1878. године уклониле из Пирота и упутиле у манастир Свети Роман. Његовим уклањањем и коначним припајањем ове дијацезе Нишкој епархији 1880. године, Евстатије је остао забележен као последњи епископ Пиротске епархије. ИЗВОРИ: Trebješanin R. Evstatije — poslednji episkop Pirotske eparhije. Pirotski zbornik. 1975; (7): 127–152. Vojvodić M. Kako je Srpska crkva dobila nezavisnost 1879. godine. Istorijski časopis. 2003; 50: 87–98. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija niška; 1998. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. U: Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda. Beograd: Fakultet za diplomatiju i bezbednost; 2019. s. 192–223. Krstić D. Konstrukcija identiteta Torlaka u Srbiji i Bugarskoj [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2014. Pirotska mitropolija [Internet]. Niš: Eparhija niška; 2026 Dostupno na: https://eparhijaniska.rs/
S20 · E1
September 15 · 27 min
🇷🇸 Evstatije - poslednji episkop Pirotske eparhije (Detaljna analiza)
Евстатије је 1872. године постављен за епископа Нишавске (Пиротске) епархије под окриљем Бугарске егзархије, као образован духовник бугарског порекла. Током своје управе спроводио је политику Егзархије увођењем бугарског језика у црквену администрацију и школство, суочавајући се са отпором локалног српског становништва. Након ослобођења Пирота у децембру 1877. године, Евстатије је дочекао српску војску и формално прихватио јурисдикцију Београдске митрополије. Због сумњи у искреност његове лојалности и наставка одржавања веза са егзархијским круговима, српске власти су га током 1878. године уклониле из Пирота и упутиле у манастир Свети Роман. Његовим уклањањем и коначним припајањем ове дијацезе Нишкој епархији 1880. године, Евстатије је остао забележен као последњи епископ Пиротске епархије. ИЗВОРИ: Trebješanin R. Evstatije — poslednji episkop Pirotske eparhije. Pirotski zbornik. 1975; (7): 127–152. Vojvodić M. Kako je Srpska crkva dobila nezavisnost 1879. godine. Istorijski časopis. 2003; 50: 87–98. Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija niška; 1998. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. U: Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda. Beograd: Fakultet za diplomatiju i bezbednost; 2019. s. 192–223. Krstić D. Konstrukcija identiteta Torlaka u Srbiji i Bugarskoj [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2014. Pirotska mitropolija [Internet]. Niš: Eparhija niška; 2026 Dostupno na: https://eparhijaniska.rs/
S19 · E4
September 14 · 21 min
🇺🇸 The Pirot people in the First Serbian Uprising (Debate)
The Pirot people played an exceptionally important role in the First Serbian Uprising, offering decisive resistance to Ottoman oppression in the Ponišavlje region as a vital strategic hub. As early as 1805, the local population rose in rebellions which, despite harsh Turkish reprisals, initiated mass migrations toward the liberated parts of Serbia. During military operations, local leaders such as Voivode Mita and Marinko led elite volunteer units and successfully defended the southern front. The relocation of tens of thousands of people to Šumadija, Pomoravlje, and the surroundings of Belgrade fundamentally altered the demographic landscape and enriched the new state with an entrepreneurial spirit, architecture, and folk traditions. Through their military sacrifice, tradition, and cultural contribution, the people of Pirot became an indelible part of the fabric of the modern Serbian state and nation. SOURCES: Petrović A. Ponišavlje u Prvom srpskom ustanku. Pirotski zbornik. 1969; 2: 85–107. Stojančević V. Oko učešća Piroćanaca u 1. srpskom ustanku 1805. godine. Pirotski zbornik. 1969; 2: 17–22. Stojančević V. Migracija Piroćanaca u Srbiji u vreme Prvog ustanka 1804–1813. godine. Pirotski zbornik. 1968; 1: 31–37. Marjanović M. Prvi srpski ustanak i građanska revolucija. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu. 2004; 38(2): 83–101. doi:10.5937/zrpfns38-0028 Janković D. Predistorija stvaranja srpske države Prvog ustanka. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. 1983; 31(1–4): 371–385 Aličić S. Srpska revolucija (1804–1813) i antičke pravne i političke ideje. Zbornik radova "Pravo, tradicija i promjene". Istočno Sarajevo: Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu; 2020. p. 385–405 Karadžić VS. Prvi i drugi srpski ustanak. Petrovac: Institut za nacionalnu istoriju; 2022 Ranke L. Istorija srpske revolucije. Preveo Stojan Novaković. Beograd: Državna štamparija; 1864. (Izvorno nemačko izdanje: Die serbische Revolution. Hamburg: Perthes; 1829)

Showing 21–33 of 33 episodes