Skip to content
Artwork for HELMET
HELMET · September 18 · 24 min

🇷🇸 Pirotska tvrđava (Debata)

Пиротска тврђава представља кључну фортификацијску тачку и стратешког „чувара капије“ на древном Цариградском друму кроз Понишавље, чиме је вековима дефинисала војну и економску судбину овог региона. Током историје еволуирала је од византијског кастела и значајног српског средњовековног одбрамбеног система у доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића, све до коначног пада под готово петовековну османску власт средином 15. века. Архитектонски је структурирана у три сложена нивоа – Горњи, Средњи и Доњи град – при чему су савремени конзерваторски радови делом обновили њене куле уз ослањање на историјску фото-документацију, али и уз изазове у очувању свих аутентичних елемената. Симболички и визуелни идентитет локалитета данас је заснован на мотиву двоглавог орла са крином из 14. века, који дубоко повезује српско средњовековно и сакрално наслеђе са савременим идентитетом Пирота. Након свеобухватне ревитализације, утврђење је трансформисано у савремено уређену „паметну тврђаву“ са интерактивним и виртуелним музејским поставкама, чиме је постала препознатљив споменик културе, локални понос и нераскидив део колективног памћења. ИЗВОРИ: Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – предлог ревитализације преградног бедема Доњег града. Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш: Стубови баштине. 2015; 1: 48–55 Васић Петровић Е, координатор. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат А – Елаборат садржаја изложбених поставки у објектима Горњег града средњовековног утврђења. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2017 Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат Б – Елаборат презентације савременим методама проширене и виртуелне стварности. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2018 Васић Петровић Е. Презентација Пиротске тврђаве модерним технологијама и изложбене поставке. Пиротски зборник. 2020; 45: 203–223 Васић Петровић Е. Средњовековна тврђава и староварошка архитектура у оквирима савременог Пирота. У: Регионална конференција о интегративној заштити, 5. Бања Лука: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске; 2010. стр. 310–318 Ђорђевић В. Пирот – Ћилимград. Пиротски зборник. 1979; 10: 187–190 Зебић ТП. Визуелни идентитет Пирота у XIX веку [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2020 Илић И. Настанак насеља дуж Цариградског друма од 16. до 20. века [мастер рад]. Београд / Беч; 2000 Калић Ј. Пиротски крај у средњем веку. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 185–201 Крунић Ј. Пирот, о урбаном ткиву и старој кући града. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 229–270 Љубенов ГБ. Декоративно обликовање традиционалне народне архитектуре у региону Старе планине [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; 2015 Манић М. Пиротски времеплов – хронологија. Историјски архив - Пирот; 2017 Милатовић П. Наши средњовековни градови: Пирот – О каменом ћилиму. Политикин Забавник. 2005. јул 8; (2735): 23–27 Павловић М. Пирот: топономастичка вредност, структурални значај. Пиротски зборник. 1969; 2: 181–190 Пејић П. Античка топографија пиротског краја [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2015 Пејић П. Касноантичко утврђење Турес. Гласник Српског археолошког друштва (GSAD). 2020; 36: 421–463 Стојковић Д. Насеља и становништво општине Пирот. Гласник Етнографског музеја. 2010; 74(1): 11–108 Ћирић Ј. Још једном о пореклу назива Пирот. Пиротски зборник. 1972; 4: 181–184 Ћирић ЈВ. Старост насеља Горњег Понишавља и Лужнице. Пиротски зборник. 1975; 7: 19–35 Џунић З. Via Militaris поново на својој траси. Пиротски зборник. 2020; 45: 225–243

0:00-24:32

transcript

No transcript — this publisher did not publish one.

show notes

Пиротска тврђава представља кључну фортификацијску тачку и стратешког „чувара капије“ на древном Цариградском друму кроз Понишавље, чиме је вековима дефинисала војну и економску судбину овог региона. Током историје еволуирала је од византијског кастела и значајног српског средњовековног одбрамбеног система у доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића, све до коначног пада под готово петовековну османску власт средином 15. века. Архитектонски је структурирана у три сложена нивоа – Горњи, Средњи и Доњи град – при чему су савремени конзерваторски радови делом обновили њене куле уз ослањање на историјску фото-документацију, али и уз изазове у очувању свих аутентичних елемената. Симболички и визуелни идентитет локалитета данас је заснован на мотиву двоглавог орла са крином из 14. века, који дубоко повезује српско средњовековно и сакрално наслеђе са савременим идентитетом Пирота. Након свеобухватне ревитализације, утврђење је трансформисано у савремено уређену „паметну тврђаву“ са интерактивним и виртуелним музејским поставкама, чиме је постала препознатљив споменик културе, локални понос и нераскидив део колективног памћења.

ИЗВОРИ:

  • Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – предлог ревитализације преградног бедема Доњег града. Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш: Стубови баштине. 2015; 1: 48–55
  • Васић Петровић Е, координатор. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат А – Елаборат садржаја изложбених поставки у објектима Горњег града средњовековног утврђења. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2017
  • Васић Петровић Е. Пиротска тврђава – Кале – Момчилов град: Елаборат Б – Елаборат презентације савременим методама проширене и виртуелне стварности. Ниш: Завод за заштиту споменика културе Ниш; 2018
  • Васић Петровић Е. Презентација Пиротске тврђаве модерним технологијама и изложбене поставке. Пиротски зборник. 2020; 45: 203–223
  • Васић Петровић Е. Средњовековна тврђава и староварошка архитектура у оквирима савременог Пирота. У: Регионална конференција о интегративној заштити, 5. Бања Лука: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске; 2010. стр. 310–318
  • Ђорђевић В. Пирот – Ћилимград. Пиротски зборник. 1979; 10: 187–190
  • Зебић ТП. Визуелни идентитет Пирота у XIX веку [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2020
  • Илић И. Настанак насеља дуж Цариградског друма од 16. до 20. века [мастер рад]. Београд / Беч; 2000
  • Калић Ј. Пиротски крај у средњем веку. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 185–201
  • Крунић Ј. Пирот, о урбаном ткиву и старој кући града. Пиротски зборник. 1979; 8–9: 229–270
  • Љубенов ГБ. Декоративно обликовање традиционалне народне архитектуре у региону Старе планине [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; 2015
  • Манић М. Пиротски времеплов – хронологија. Историјски архив - Пирот; 2017
  • Милатовић П. Наши средњовековни градови: Пирот – О каменом ћилиму. Политикин Забавник. 2005. јул 8; (2735): 23–27
  • Павловић М. Пирот: топономастичка вредност, структурални значај. Пиротски зборник. 1969; 2: 181–190
  • Пејић П. Античка топографија пиротског краја [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2015
  • Пејић П. Касноантичко утврђење Турес. Гласник Српског археолошког друштва (GSAD). 2020; 36: 421–463
  • Стојковић Д. Насеља и становништво општине Пирот. Гласник Етнографског музеја. 2010; 74(1): 11–108
  • Ћирић Ј. Још једном о пореклу назива Пирот. Пиротски зборник. 1972; 4: 181–184
  • Ћирић ЈВ. Старост насеља Горњег Понишавља и Лужнице. Пиротски зборник. 1975; 7: 19–35
  • Џунић З. Via Militaris поново на својој траси. Пиротски зборник. 2020; 45: 225–243