Skip to content
Sign in
Artwork for HELMET
EducationScience

HELMET

Pirotian Pirotsky

H (history), E (education), L (languages), M (medicine), E (ethnology), T (tradition)

Play
Open in
  • 33 episodes
  • Avg 27 min
  • English

Episodes 33

NewestOldestLongest
All20Unplayed20In progress0Played0
Counted on this page — what you have heard stays on this device, so it is not something the list can be paged by.
  • S25 · E4
    September 28 · 20 min

    🇺🇸 Health conditions in Pirot and its surroundings from the 18th to the mid-20th century (Debate)

    Health conditions in Pirot and its surroundings before and during the 19th century and in the first half of the 20th century underwent a major evolution from traditional folk medicine to a modern healthcare system. Due to marshy terrain and its location on a busy road, the region was exposed for centuries to floods and devastating epidemics such as plague and cholera, which is why the local population primarily relied on folk healers, medicinal herbs, and manuscripts such as the "Pirot Pharmacopeia" (Pirotska lekaruša). A turning point in modernization began in the second half of the 19th century with the opening of the first pharmacies and the introduction of strict state supervision over public health. Following the liberation in 1877, the first medical institutions were established, educated doctors arrived, and the first surgical operations were performed, while extensive urban engineering works raised the town above the waterlogged soil. In the first half of the 20th century, Pirot finally consolidated itself as a modern medical center with developed disease prevention, institutional epidemiological surveillance, and hygienic infrastructure. SOURCES: Ćirić JV. Zdravstvene prilike u Pirotu i srezu Nišavskom u vremenu između dva svetska rata. Pirotski zbornik. 1972; 4: 83–102. Ćirić PB, Jeremić MM, Ćirić DB, et al. Kuga u Jagodini i Pirotu u 19. veku. Uzdanica. 2021; 18(2): 11–18 Čukić G. Pegavi tifus u Srbiji u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78. godine. Acta Medica Medianae. 2012; 51(3): 55–64 Džunić R. Hronologija razvoja i jačanja zdravstva: Narodno zdravlje stvara bogatstvo. Medicus. 1997; 5-6: 38–39 Ilić JM. Grip ili španska groznica u Budžaku na Staroj planini. Pirotski zbornik. 2021; 46: 25–41 Jeremić MM, Stanojlović NS, Vuković AP. Početak razvoja zdravstva u Pirotskom okrugu. Uzdanica. 2023; 20(2): 277–284 Krivošejev V. Španska groznica 1918–1920: zapostavljena i zaboravljena epidemija u Srbiji. Tokovi istorije. 2025; (1): 15–46 Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; 45: 31–44 Lilić B. Narodna medicina u vreme Turaka: Samo da nije bilo čume. Medicus. 1997; 5-6: 18–19 Lilić B. Velika kuga u pirotskom kraju od 1836. do 1838. godine: vreme plača, jauka i leleka. Medicus. 1997; 5-6: 16–17 Lilić B. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu u vreme oslobodilačkih ratova 1912–1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 25–28 Lilić B. Zdravstvo posle oslobođenja od Turaka od 1878. do 1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 21–24 Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu; 2017 Marjanović V. Osnivanje prve apoteke u Pirotu 4. avgusta 1880. Pirotski zbornik. 1971; 3: 85–94 Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, Rakonjac L. Application of dog rose (Rosa canina L.) in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020; 45: 1–16 Milovanović B, Ristić Vakanjac V, Vakanjac B, et al. Traditional use of common centaury (Centaurium erythraea) in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023; 48: 175–190 Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021; 46: 43–51 Pejčić M. Istorija zdravstvene kulture pirotskog kraja u XIX veku. Medicus. 1997; 5-6: 4–15 Pejčić M. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu prvih godina posle oslobođenja od Turaka 1877. godine. Pirotski zbornik. 1979; 8-9: 51–62 Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023; 48: 1–18 Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018; 43: 141–164 Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(2): 133–176

  • S25 · E3
    September 28 · 54 min

    🇺🇸 Health conditions in Pirot and its surroundings from the 18th to the mid-20th century (Deep Dive)

    Health conditions in Pirot and its surroundings before and during the 19th century and in the first half of the 20th century underwent a major evolution from traditional folk medicine to a modern healthcare system. Due to marshy terrain and its location on a busy road, the region was exposed for centuries to floods and devastating epidemics such as plague and cholera, which is why the local population primarily relied on folk healers, medicinal herbs, and manuscripts such as the "Pirot Pharmacopeia" (Pirotska lekaruša). A turning point in modernization began in the second half of the 19th century with the opening of the first pharmacies and the introduction of strict state supervision over public health. Following the liberation in 1877, the first medical institutions were established, educated doctors arrived, and the first surgical operations were performed, while extensive urban engineering works raised the town above the waterlogged soil. In the first half of the 20th century, Pirot finally consolidated itself as a modern medical center with developed disease prevention, institutional epidemiological surveillance, and hygienic infrastructure. SOURCES: Ćirić JV. Zdravstvene prilike u Pirotu i srezu Nišavskom u vremenu između dva svetska rata. Pirotski zbornik. 1972; 4: 83–102. Ćirić PB, Jeremić MM, Ćirić DB, et al. Kuga u Jagodini i Pirotu u 19. veku. Uzdanica. 2021; 18(2): 11–18 Čukić G. Pegavi tifus u Srbiji u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78. godine. Acta Medica Medianae. 2012; 51(3): 55–64 Džunić R. Hronologija razvoja i jačanja zdravstva: Narodno zdravlje stvara bogatstvo. Medicus. 1997; 5-6: 38–39 Ilić JM. Grip ili španska groznica u Budžaku na Staroj planini. Pirotski zbornik. 2021; 46: 25–41 Jeremić MM, Stanojlović NS, Vuković AP. Početak razvoja zdravstva u Pirotskom okrugu. Uzdanica. 2023; 20(2): 277–284 Krivošejev V. Španska groznica 1918–1920: zapostavljena i zaboravljena epidemija u Srbiji. Tokovi istorije. 2025; (1): 15–46 Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; 45: 31–44 Lilić B. Narodna medicina u vreme Turaka: Samo da nije bilo čume. Medicus. 1997; 5-6: 18–19 Lilić B. Velika kuga u pirotskom kraju od 1836. do 1838. godine: vreme plača, jauka i leleka. Medicus. 1997; 5-6: 16–17 Lilić B. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu u vreme oslobodilačkih ratova 1912–1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 25–28 Lilić B. Zdravstvo posle oslobođenja od Turaka od 1878. do 1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 21–24 Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu; 2017 Marjanović V. Osnivanje prve apoteke u Pirotu 4. avgusta 1880. Pirotski zbornik. 1971; 3: 85–94 Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, Rakonjac L. Application of dog rose (Rosa canina L.) in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020; 45: 1–16 Milovanović B, Ristić Vakanjac V, Vakanjac B, et al. Traditional use of common centaury (Centaurium erythraea) in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023; 48: 175–190 Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021; 46: 43–51 Pejčić M. Istorija zdravstvene kulture pirotskog kraja u XIX veku. Medicus. 1997; 5-6: 4–15 Pejčić M. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu prvih godina posle oslobođenja od Turaka 1877. godine. Pirotski zbornik. 1979; 8-9: 51–62 Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023; 48: 1–18 Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018; 43: 141–164 Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(2): 133–176

  • S25 · E2
    September 28 · 24 min

    🇷🇸 Zdravstvene prilike u Pirotu i okolini od 18. do polovine 20. veka (Debata)

    Здравствене прилике у Пироту и околини пре и током 19. века и у првој половини 20. века претрпеле су велику еволуцију од традиционалне народне медицине до модерног здравственог система. Због баровитог терена и положаја на прометном путу, регион је вековима био изложен поплавама и разорним епидемијама попут куге и колере, због чега се народ примарно ослањао на видaре, лековито биље и списе попут „Пиротске лекаруше“. Прекретница у модернизацији започела је у другој половини 19. века отварањем првих апотека и увођењем строгог државног надзора над здравством. Након ослобођења 1877. године, оснивају се прве здравствене установе, долазе образовани лекари и изводе се прве хируршке операције, док су обимни урбанистички радови издигли варош изнад подводног тла. У првој половини 20. века Пирот се коначно консолидовао као савремени медицински центар са развијеном превенцијом, институционалним епидемиолошким надзором и хигијенском инфраструктуром. ИЗВОРИ: Ćirić JV. Zdravstvene prilike u Pirotu i srezu Nišavskom u vremenu između dva svetska rata. Pirotski zbornik. 1972; 4: 83–102. Ćirić PB, Jeremić MM, Ćirić DB, et al. Kuga u Jagodini i Pirotu u 19. veku. Uzdanica. 2021; 18(2): 11–18 Čukić G. Pegavi tifus u Srbiji u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78. godine. Acta Medica Medianae. 2012; 51(3): 55–64 Džunić R. Hronologija razvoja i jačanja zdravstva: Narodno zdravlje stvara bogatstvo. Medicus. 1997; 5-6: 38–39 Ilić JM. Grip ili španska groznica u Budžaku na Staroj planini. Pirotski zbornik. 2021; 46: 25–41 Jeremić MM, Stanojlović NS, Vuković AP. Početak razvoja zdravstva u Pirotskom okrugu. Uzdanica. 2023; 20(2): 277–284 Krivošejev V. Španska groznica 1918–1920: zapostavljena i zaboravljena epidemija u Srbiji. Tokovi istorije. 2025; (1): 15–46 Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; 45: 31–44 Lilić B. Narodna medicina u vreme Turaka: Samo da nije bilo čume. Medicus. 1997; 5-6: 18–19 Lilić B. Velika kuga u pirotskom kraju od 1836. do 1838. godine: vreme plača, jauka i leleka. Medicus. 1997; 5-6: 16–17 Lilić B. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu u vreme oslobodilačkih ratova 1912–1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 25–28 Lilić B. Zdravstvo posle oslobođenja od Turaka od 1878. do 1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 21–24 Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu; 2017 Marjanović V. Osnivanje prve apoteke u Pirotu 4. avgusta 1880. Pirotski zbornik. 1971; 3: 85–94 Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, Rakonjac L. Application of dog rose (Rosa canina L.) in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020; 45: 1–16 Marković MS, Pljevljakušić DS, Miladinović DL, et al. Etnofarmakološka upotreba bagrema (Robinia pseudoacacia L.) u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2024; 49: 151–164 Milovanović B, Ristić Vakanjac V, Vakanjac B, et al. Traditional use of common centaury (Centaurium erythraea) in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023; 48: 175–190 Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021; 46: 43–51 Pejčić M. Istorija zdravstvene kulture pirotskog kraja u XIX veku. Medicus. 1997; 5-6: 4–15 Pejčić M. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu prvih godina posle oslobođenja od Turaka 1877. godine. Pirotski zbornik. 1979; 8-9: 51–62 Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023; 48: 1–18 Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018; 43: 141–164 Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(2): 133–176

  • S25 · E1
    September 28 · 24 min

    🇷🇸 Zdravstvene prilike u Pirotu i okolini od 18. do polovine 20. veka (Detaljna analiza)

    Здравствене прилике у Пироту и околини пре и током 19. века и у првој половини 20. века претрпеле су велику еволуцију од традиционалне народне медицине до модерног здравственог система. Због баровитог терена и положаја на прометном путу, регион је вековима био изложен поплавама и разорним епидемијама попут куге и колере, због чега се народ примарно ослањао на видaре, лековито биље и списе попут „Пиротске лекаруше“. Прекретница у модернизацији започела је у другој половини 19. века отварањем првих апотека и увођењем строгог државног надзора над здравством. Након ослобођења 1877. године, оснивају се прве здравствене установе, долазе образовани лекари и изводе се прве хируршке операције, док су обимни урбанистички радови издигли варош изнад подводног тла. У првој половини 20. века Пирот се коначно консолидовао као савремени медицински центар са развијеном превенцијом, институционалним епидемиолошким надзором и хигијенском инфраструктуром. ИЗВОРИ: Ćirić JV. Zdravstvene prilike u Pirotu i srezu Nišavskom u vremenu između dva svetska rata. Pirotski zbornik. 1972; 4: 83–102. Ćirić PB, Jeremić MM, Ćirić DB, et al. Kuga u Jagodini i Pirotu u 19. veku. Uzdanica. 2021; 18(2): 11–18 Čukić G. Pegavi tifus u Srbiji u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78. godine. Acta Medica Medianae. 2012; 51(3): 55–64 Džunić R. Hronologija razvoja i jačanja zdravstva: Narodno zdravlje stvara bogatstvo. Medicus. 1997; 5-6: 38–39 Ilić JM. Grip ili španska groznica u Budžaku na Staroj planini. Pirotski zbornik. 2021; 46: 25–41 Jeremić MM, Stanojlović NS, Vuković AP. Početak razvoja zdravstva u Pirotskom okrugu. Uzdanica. 2023; 20(2): 277–284 Krivošejev V. Španska groznica 1918–1920: zapostavljena i zaboravljena epidemija u Srbiji. Tokovi istorije. 2025; (1): 15–46 Lazarević D. Parametri mortaliteta stanovništva pirotske varoši od 1879. do 1889. godine. Pirotski zbornik. 2020; 45: 31–44 Lilić B. Narodna medicina u vreme Turaka: Samo da nije bilo čume. Medicus. 1997; 5-6: 18–19 Lilić B. Velika kuga u pirotskom kraju od 1836. do 1838. godine: vreme plača, jauka i leleka. Medicus. 1997; 5-6: 16–17 Lilić B. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu u vreme oslobodilačkih ratova 1912–1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 25–28 Lilić B. Zdravstvo posle oslobođenja od Turaka od 1878. do 1918. godine. Medicus. 1997; 5-6: 21–24 Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu; 2017 Marjanović V. Osnivanje prve apoteke u Pirotu 4. avgusta 1880. Pirotski zbornik. 1971; 3: 85–94 Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, Rakonjac L. Application of dog rose (Rosa canina L.) in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020; 45: 1–16 Marković MS, Pljevljakušić DS, Miladinović DL, et al. Etnofarmakološka upotreba bagrema (Robinia pseudoacacia L.) u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2024; 49: 151–164 Milovanović B, Ristić Vakanjac V, Vakanjac B, et al. Traditional use of common centaury (Centaurium erythraea) in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023; 48: 175–190 Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021; 46: 43–51 Pejčić M. Istorija zdravstvene kulture pirotskog kraja u XIX veku. Medicus. 1997; 5-6: 4–15 Pejčić M. Zdravstvene prilike u pirotskom okrugu prvih godina posle oslobođenja od Turaka 1877. godine. Pirotski zbornik. 1979; 8-9: 51–62 Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023; 48: 1–18 Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018; 43: 141–164 Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(2): 133–176

  • S24 · E4
    September 24 · 21 min

    🇺🇸 The age of settlements in the Pirot region (Debate)

    The age of settlements in the Pirot region and the town of Pirot itself dates back to the distant past, with most of today's villages existing for more than five centuries, as confirmed by old Ottoman censuses. Life in Pirot and its surroundings was shaped for centuries by the famous Constantinople Road, which brought trade, but also great dangers from passing armies. To keep the roads and bridges secure, the Ottoman authorities often granted the local population special tax privileges. During wars and epidemics, the inhabitants withdrew from the Pirot plain into the nearby mountains, where they created hidden settlements. Thanks to this resilience and the protection of the mountains, Pirot and its villages managed to survive all historical trials and preserve their identity to this day. SOURCES: Ćirić JV. Geografski položaj i granice Pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 21–38. Ćirić JV. Još jednom o poreklu naziva Pirot. Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 181–184. Ćirić JV. Starost naselja Gornjeg Ponišavlja. Pirot: Pirotski zbornik. 1975; (7): 19–35. Đorđević V. O poreklu naziva Pirot — Pirot (Ćilimgrad). Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 187–190. Ibrić S. Tragovi islamske epigrafike u Pirotu. Pirot: Pirotski zbornik. 2021; (46): 85–110. Kalić J. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Prvi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2022. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Drugi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2023. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Treći deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2024. Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu. 2017. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju (Knjiga 1). Vlasotince: Tibet. 2018. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju — Knjiga 2: Od Daščanog kladenca do Svetog Nikole i od Koma do Mosora. Pirot: Narodna biblioteka "Pirot". 2025. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Pirot: Narodna biblioteka Pirot. 2010. Nastanak naselja duž Carigradskog druma od 16. do 20. veka. Pirot: Zbornik radova. 2000. Pavlović M. Pirot — toponomastička vrednost, strukturalni značaj. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 17–20. Pejić P. Antička topografija pirotskog kraja. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2001. Pejić P. Kasnoantičko utvrđenje Tures. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2010. Petrović P. Ponišavlje u antičko doba (neki aspekti arheološke topografije pirotskog kraja). Pirot: Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 177–184. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Beograd: Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74 (1): 11–108. Toponimi, ektici i ktetici pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1975. Vasić Petrović E. Srednjovekovna tvrđava i starovaroška arhitektura u okvirima savremenog Pirota. Niš: Niš i Vizantija. 2010; 8: 315–326. Vodič kroz Pirot i okolinu. Pirot: Turistička organizacija Pirota. 2015. Zebić TP. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2019.

  • S24 · E3
    September 24 · 53 min

    🇺🇸 The age of settlements in the Pirot region (Deep Dive)

    The age of settlements in the Pirot region and the town of Pirot itself dates back to the distant past, with most of today's villages existing for more than five centuries, as confirmed by old Ottoman censuses. Life in Pirot and its surroundings was shaped for centuries by the famous Constantinople Road, which brought trade, but also great dangers from passing armies. To keep the roads and bridges secure, the Ottoman authorities often granted the local population special tax privileges. During wars and epidemics, the inhabitants withdrew from the Pirot plain into the nearby mountains, where they created hidden settlements. Thanks to this resilience and the protection of the mountains, Pirot and its villages managed to survive all historical trials and preserve their identity to this day. SOURCES: Ćirić JV. Geografski položaj i granice Pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 21–38. Ćirić JV. Još jednom o poreklu naziva Pirot. Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 181–184. Ćirić JV. Starost naselja Gornjeg Ponišavlja. Pirot: Pirotski zbornik. 1975; (7): 19–35. Đorđević V. O poreklu naziva Pirot — Pirot (Ćilimgrad). Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 187–190. Ibrić S. Tragovi islamske epigrafike u Pirotu. Pirot: Pirotski zbornik. 2021; (46): 85–110. Kalić J. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Prvi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2022. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Drugi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2023. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Treći deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2024. Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu. 2017. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju (Knjiga 1). Vlasotince: Tibet. 2018. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju — Knjiga 2: Od Daščanog kladenca do Svetog Nikole i od Koma do Mosora. Pirot: Narodna biblioteka "Pirot". 2025. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Pirot: Narodna biblioteka Pirot. 2010. Nastanak naselja duž Carigradskog druma od 16. do 20. veka. Pirot: Zbornik radova. 2000. Pavlović M. Pirot — toponomastička vrednost, strukturalni značaj. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 17–20. Pejić P. Antička topografija pirotskog kraja. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2001. Pejić P. Kasnoantičko utvrđenje Tures. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2010. Petrović P. Ponišavlje u antičko doba (neki aspekti arheološke topografije pirotskog kraja). Pirot: Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 177–184. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Beograd: Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74 (1): 11–108. Toponimi, ektici i ktetici pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1975. Vasić Petrović E. Srednjovekovna tvrđava i starovaroška arhitektura u okvirima savremenog Pirota. Niš: Niš i Vizantija. 2010; 8: 315–326. Vodič kroz Pirot i okolinu. Pirot: Turistička organizacija Pirota. 2015. Zebić TP. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2019.

  • S24 · E2
    September 24 · 16 min

    🇷🇸 Starost naselja u Pirotskom kraju (Debata)

    Старост насеља у пиротском крају и самог града Пирота сеже у далеку прошлост, а већина данашњих села постоји дуже од пет векова, што потврђују стари турски пописи. Живот у Пироту и околини вековима је обликовао чувени Цариградски друм, који је доносио трговину, али и велике опасности од пролазних војски. Да би сачувала путеве и мостове, турска власт је мештанима овог краја често давала посебне пореске повластице. Током ратова и епидемија, становништво се из пиротске равнице повлачило у оближње планине, где су стварали скривена насеља. Захваљујући тој снази и заштити планина, Пирот и његова села успели су да преживе сва историјска искушења и сачувају свој идентитет до данас. ИЗВОРИ: Ćirić JV. Geografski položaj i granice Pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 21–38. Ćirić JV. Još jednom o poreklu naziva Pirot. Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 181–184. Ćirić JV. Starost naselja Gornjeg Ponišavlja. Pirot: Pirotski zbornik. 1975; (7): 19–35. Dekorativno oblikovanje stare narodne arhitekture u regionu Stare planine. Beograd: Ministarstvo građevinarstva. 2015. Đorđević V. O poreklu naziva Pirot — Pirot (Ćilimgrad). Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 187–190. Ibrić S. Tragovi islamske epigrafike u Pirotu. Pirot: Pirotski zbornik. 2021; (46): 85–110. Kalić J. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Prvi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2022. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Drugi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2023. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Treći deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2024. Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu. 2017. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju (Knjiga 1). Vlasotince: Tibet. 2018. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju — Knjiga 2: Od Daščanog kladenca do Svetog Nikole i od Koma do Mosora. Pirot: Narodna biblioteka "Pirot". 2025. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Pirot: Narodna biblioteka Pirot. 2010. Nastanak naselja duž Carigradskog druma od 16. do 20. veka. Pirot: Zbornik radova. 2000. Pavlović M. Pirot — toponomastička vrednost, strukturalni značaj. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 17–20. Pejić P. Antička topografija pirotskog kraja. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2001. Pejić P. Kasnoantičko utvrđenje Tures. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2010. Petrović P. Ponišavlje u antičko doba (neki aspekti arheološke topografije pirotskog kraja). Pirot: Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 177–184. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Beograd: Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74 (1): 11–108. Toponimi, ektici i ktetici pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1975. Vasić Petrović E. Srednjovekovna tvrđava i starovaroška arhitektura u okvirima savremenog Pirota. Niš: Niš i Vizantija. 2010; 8: 315–326. Vodič kroz Pirot i okolinu. Pirot: Turistička organizacija Pirota. 2015. Zebić TP. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2019.

  • S24 · E1
    September 24 · 33 min

    🇷🇸 Starost naselja u Pirotskom kraju (Detaljna analiza)

    Старост насеља у пиротском крају и самог града Пирота сеже у далеку прошлост, а већина данашњих села постоји дуже од пет векова, што потврђују стари турски пописи. Живот у Пироту и околини вековима је обликовао чувени Цариградски друм, који је доносио трговину, али и велике опасности од пролазних војски. Да би сачувала путеве и мостове, турска власт је мештанима овог краја често давала посебне пореске повластице. Током ратова и епидемија, становништво се из пиротске равнице повлачило у оближње планине, где су стварали скривена насеља. Захваљујући тој снази и заштити планина, Пирот и његова села успели су да преживе сва историјска искушења и сачувају свој идентитет до данас. ИЗВОРИ: Ćirić JV. Geografski položaj i granice Pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 21–38. Ćirić JV. Još jednom o poreklu naziva Pirot. Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 181–184. Ćirić JV. Starost naselja Gornjeg Ponišavlja. Pirot: Pirotski zbornik. 1975; (7): 19–35. Dekorativno oblikovanje stare narodne arhitekture u regionu Stare planine. Beograd: Ministarstvo građevinarstva. 2015. Đorđević V. O poreklu naziva Pirot — Pirot (Ćilimgrad). Pirot: Pirotski zbornik. 1972; (4): 187–190. Ibrić S. Tragovi islamske epigrafike u Pirotu. Pirot: Pirotski zbornik. 2021; (46): 85–110. Kalić J. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Prvi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2022. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Drugi deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2023. Lazarević D, Vidanović PM. Pirot naših predaka: istraživačko-edukativna radionica (Treći deo). Pirot: Udruženje istoričara Pirota. 2024. Manić M. Pirotski vremeplov — hronologija. Pirot: Istorijski arhiv u Pirotu. 2017. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju (Knjiga 1). Vlasotince: Tibet. 2018. Mitić G. Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju — Knjiga 2: Od Daščanog kladenca do Svetog Nikole i od Koma do Mosora. Pirot: Narodna biblioteka "Pirot". 2025. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Pirot: Narodna biblioteka Pirot. 2010. Nastanak naselja duž Carigradskog druma od 16. do 20. veka. Pirot: Zbornik radova. 2000. Pavlović M. Pirot — toponomastička vrednost, strukturalni značaj. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 17–20. Pejić P. Antička topografija pirotskog kraja. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2001. Pejić P. Kasnoantičko utvrđenje Tures. Pirot: Muzej Ponišavlja. 2010. Petrović P. Ponišavlje u antičko doba (neki aspekti arheološke topografije pirotskog kraja). Pirot: Pirotski zbornik. 1979; (8–9): 177–184. Pirotski kraj u srednjem veku. Pirot: Pirotski zbornik. 1971; (3): 185–198. Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot. Beograd: Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74 (1): 11–108. Toponimi, ektici i ktetici pirotskog regiona. Pirot: Pirotski zbornik. 1975. Vasić Petrović E. Srednjovekovna tvrđava i starovaroška arhitektura u okvirima savremenog Pirota. Niš: Niš i Vizantija. 2010; 8: 315–326. Vodič kroz Pirot i okolinu. Pirot: Turistička organizacija Pirota. 2015. Zebić TP. Vizuelni identitet Pirota u XIX veku [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2019.

  • S8 · E10
    September 24 · 11 min

    🇪🇸 El Kačkavalj de Pirot (Debate)

    El Kačkavalj de Pirot (queso kachkaval de Pirot) es un producto gastronómico de altísima calidad cuya excelencia está directamente definida por el microclima específico, la rica vegetación de los pastos de montaña y la microflora autóctona de Stara Planina. La tradición secular de la ganadería y la vida en las bacije (asentamientos ganaderos estacionales) preserva la identidad cultural regional y previene la despoblación de las zonas montañosas. Su producción se basa en el procesamiento manual de una mezcla de leche de oveja y de vaca utilizando herramientas tradicionales como la harfa (arpa) y el prsljen (tortero o huso), mientras que el paso crítico para lograr su característica elasticidad y textura en capas es el escaldado preciso de la baskija (cuajada) a una temperatura de 75°C. El queso adquiere su sabroso y pleno sabor, su corteza lisa de color amarillo claro y el estado de Denominación de Origen Protegida (DOP) tras 60 días de maduración natural cuidadosamente controlada. FUENTES: Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93. Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13. Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9. Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015. Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84. Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

  • S8 · E9
    September 24 · 24 min

    🇪🇸 El Kačkavalj de Pirot (Análisis detallado)

    El Kačkavalj de Pirot (queso kachkaval de Pirot) es un producto gastronómico de altísima calidad cuya excelencia está directamente definida por el microclima específico, la rica vegetación de los pastos de montaña y la microflora autóctona de Stara Planina. La tradición secular de la ganadería y la vida en las bacije (asentamientos ganaderos estacionales) preserva la identidad cultural regional y previene la despoblación de las zonas montañosas. Su producción se basa en el procesamiento manual de una mezcla de leche de oveja y de vaca utilizando herramientas tradicionales como la harfa (arpa) y el prsljen (tortero o huso), mientras que el paso crítico para lograr su característica elasticidad y textura en capas es el escaldado preciso de la baskija (cuajada) a una temperatura de 75°C. El queso adquiere su sabroso y pleno sabor, su corteza lisa de color amarillo claro y el estado de Denominación de Origen Protegida (DOP) tras 60 días de maduración natural cuidadosamente controlada. FUENTES: Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93. Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13. Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9. Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015. Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84. Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

  • S7 · E8
    September 23 · 17 min

    🇪🇸 El embutido planchado de Pirot (Debate)

    El embutido planchado de Pirot es una delicadeza tradicional de Pirot y de la montaña Stara Planina que se elabora exclusivamente con carne de vacuno, caprino y ovino de alta calidad, con una ausencia total de carne de cerdo. El proceso específico de curado al aire frío y de planchado manual con una botella de cristal cada dos días elimina de manera eficaz el agua y el oxígeno, lo que previene de forma natural el desarrollo de bacterias sin recurrir al uso de humo ni de aditivos químicos. Gracias a este auténtico método de elaboración y a su excelente valor nutricional, esta especialidad representa con pleno derecho una joya protegida del patrimonio gastronómico serbio.

  • S7 · E7
    September 23 · 20 min

    🇪🇸 El embutido planchado de Pirot (Análisis profundo)

    El embutido planchado de Pirot es una delicadeza tradicional de Pirot y de la montaña Stara Planina que se elabora exclusivamente con carne de vacuno, caprino y ovino de alta calidad, con una ausencia total de carne de cerdo. El proceso específico de curado al aire frío y de planchado manual con una botella de cristal cada dos días elimina de manera eficaz el agua y el oxígeno, lo que previene de forma natural el desarrollo de bacterias sin recurrir al uso de humo ni de aditivos químicos. Gracias a este auténtico método de elaboración y a su excelente valor nutricional, esta especialidad representa con pleno derecho una joya protegida del patrimonio gastronómico serbio.

  • S6 · E4
    September 23 · 21 min

    🇺🇸 The Pirot Kilim (Debate)

    The Pirot carpet represents the pinnacle of Serbian textile art and an identity marker that evolved over centuries from a utilitarian fabric into a recognized national brand. The historical rise of this craft was enabled by the favorable geopolitical position of Pirot and the high-quality wool of the indigenous Pramenka sheep from the Stara and Suva Planina mountains. Its technological uniqueness is characterized by the use of a vertical loom, a slit-weaving technique with no reverse side, and traditional wool dyeing methods. The visual language consists of a system of over 95 protected geometric patterns carrying deep mythological, spiritual, and protective symbolism. Beyond its status symbol role at royal courts and international accolades, the Pirot carpet is today institutionally protected as an intangible cultural heritage and a model of sustainable, eco-friendly design. SOURCES: Cvetković M. Domaća tekstilna radinost u okolini Pirota u drugoj polovini XIX i u XX veku. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. 2010; 74(1): 235–281. Cvetković M. Пиротский килим – от покрывала до сербского национального визуального символа. Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2019; (1): 23–37. Ćirić J. Ćilimarstvo u Pirotu (ekonomsko-geografska studija). Geografski vestnik. 1954; 26 / Separat: Pirot: Sloboda; 1968. 29 s. Ćirić J. O pirotskom ćilimarstvu. Pirotski zbornik. 1968; (1): 25–44. Frfulanović D. Decenija inicijative – počeci institucionalne podrške pirotskom ćilimarstvu. Beogradski istorijski glasnik (BIG). 2025; 16: 71–96. Frfulanović Šomođi D, Savić M, Đorđević P. Pirotski ćilim kao vizuelni simbol u savremenom modnom dizajnu Pirotski zbornik. 2020; (45): 45–64. Jovanović M. Pirotsko ćilimarstvo i njegov značaj. Pirotski zbornik. 1977; (8–9): 311–320. Komisija za kontrolu izrade i proizvodnje pirotskog ćilima / DP "Ponišavlje". Elaborat o zaštiti geografske oznake porekla "Pirotski ćilim". Pirot: Opština Pirot / Beograd: Zavod za intelektualnu svojinu, Rešenje br. G-4/96/3 od 16.06.2002; 1995/2002. Petković M, Vlatković R. Pirotski ćilim. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU); 1996. 160 s. (Galerija SANU; knj. 85). Todorović D. Ružica Ilić – ćilimarka iz „Ćilimgrada“ (Pirot). U: Đorđević DB, Todorović D, Krstić D, urednici. Zanatlija u pograničju. Niš: Mašinski fakultet u Nišu; 2014. s. 173–216. Zavod za intelektualnu svojinu Beograd. Zaštita geografske oznake porekla: Pirotski ćilim (Rešenje br. G-4/96/3 od 16.06.2002 / Dokument G-37). Beograd: Zavod za intelektualnu svojinu; 2002. Živković M. Album pirotskih ćilimova. Tešen (Austrija): S. N.; 1902. 15 s.

  • S8 · E8
    September 19 · 17 min

    🇧🇷 O Tradicional Queijo de Pirot (Debate)

    O Tradicional Queijo de Pirot (Pirotski kačkavalj) é um produto gastronômico de altíssima qualidade, cuja excelência é diretamente definida pelo microclima específico, pela rica vegetação das pastagens de montanha e pela microflora autóctone de Stara Planina. A tradição secular da pecuária e da vida nas bacije (assentamentos pastoris sazonais) preserva a identidade cultural regional e evita o despovoamento das áreas montanhosas. Sua produção baseia-se no processamento manual de uma mistura de leite de ovelha e de vaca, utilizando ferramentas tradicionais como a harfa (harpa) e o prsljen (fuso), enquanto a etapa crítica para alcançar sua elasticidade característica e textura em camadas é a escaldagem precisa da baskija (massa coalhada) à temperatura de 75°C. O queijo adquire seu sabor salgado e marcante, sua casca lisa de cor amarelo-claro e o status de Denominação de Origem Protegida (DOP) após 60 dias de maturação natural cuidadosamente controlada. FONTES: Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93. Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13. Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9. Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015. Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84. Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

  • S8 · E7
    September 19 · 13 min

    🇧🇷 O Tradicional Queijo de Pirot (Análise detalhada)

    O Tradicional Queijo de Pirot (Pirotski kačkavalj) é um produto gastronômico de altíssima qualidade, cuja excelência é diretamente definida pelo microclima específico, pela rica vegetação das pastagens de montanha e pela microflora autóctone de Stara Planina. A tradição secular da pecuária e da vida nas bacije (assentamentos pastoris sazonais) preserva a identidade cultural regional e evita o despovoamento das áreas montanhosas. Sua produção baseia-se no processamento manual de uma mistura de leite de ovelha e de vaca, utilizando ferramentas tradicionais como a harfa (harpa) e o prsljen (fuso), enquanto a etapa crítica para alcançar sua elasticidade característica e textura em camadas é a escaldagem precisa da baskija (massa coalhada) à temperatura de 75°C. O queijo adquire seu sabor salgado e marcante, sua casca lisa de cor amarelo-claro e o status de Denominação de Origem Protegida (DOP) após 60 dias de maturação natural cuidadosamente controlada. FONTES: Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93. Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13. Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9. Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015. Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84. Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

  • S23 · E5
    September 19 · 21 min

    🇺🇸 Pirot Humor (Debate)

    The Pirot humor represents an important pillar of intangible cultural heritage and a primary instrument of Pirot regional identity. Stemming from a specific ethnographic area, this humor is characterized by deep self-irony and vitality that preserves the authenticity of the local spirit. Archaic Pirot dialect is used as the key medium of expression, whose linguistic economy and specific grammar add unique vividness to local jokes. Through this humor, the well-known stereotype about stinginess is deconstructed, having transformed from traditional mountain thriftiness into a recognizable humorous brand. Through the work of local institutions and authors, this unique spirit is today successfully preserved from oblivion and promoted as an important part of cultural heritage. SOURCES: Živković V. Mijalko Rasnički, s. r. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 183–186. Živković V. O pirotskom humoru. Pirotski zbornik. 1995; 21: 185–186. Zlatković D. Dopuna rečniku pirotskog govora. Srpski dijalektološki zbornik. 2017; 64: 603–993. Zlatković D. Druga dopuna Rečniku pirotskog govora. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU; 2020. Zlatković D. Svadba, običaj koji obavezuje učesnike na najsmelije šale. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 159–169. Ivić P. O poreklu i osobinama pirotskog govora. Pirotski zbornik. 1977; (8–9): 203–208. Jovanović B. Turnir duhovitosti. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 187–192. Jovanović I. Humor u usmenoj tradiciji pirotskog kraja. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 153–158. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. 2019. s. 207–220. Krstić D. Identiteti stanovništva Knяževačkog Budžaka. Pirotski zbornik. 2023; 48: 93–173. Krstić D. Identiteti stanovništva Pirotskog okruga. Pirotski zbornik. 2022; 47: 143–209. Krstić D. Konstrukcija identiteta Torlaka u Srbiji i Bugarskoj [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2014. Krstić D. Predstave stanovništva pirotskog kraja u vezi sa terminom Torlaci. Pirotski zbornik. 2019; 44: 1–63. Mijalković J. Humor u pirotskom kraju. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 175–181. Miltojević M. O Šop(ov)ima i Šopluku. Peščanik. 2021; (21–22): 32–43. Narodna biblioteka Pirot. Vizija i misija. Pirot: Narodna biblioteka Pirot; 2019. Nikolić B. Humor, sredstva i načini saopštavanja. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 171–174. Panajotović TG. Adeti (Pirotski kraj). Pirot: Muzej Ponišavlja; 1982. Pejić ML. Između uganuća ruke i uganuća mozga. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 193–197. Pirotski govor kao brend (emisije 1–10) [audio-snimci]. Audio serijal. RTS. „Pokuda škrtosti” o Piroćancima. Srbija danas – RTS. Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot: osvrt na pojedine istorijske, etničke i demografske karakteristike. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(1): 11–108.

  • S23 · E4
    September 19 · 40 min

    🇺🇸 Pirot Humor (Deep Dive)

    The Pirot humor represents an important pillar of intangible cultural heritage and a primary instrument of Pirot regional identity. Stemming from a specific ethnographic area, this humor is characterized by deep self-irony and vitality that preserves the authenticity of the local spirit. Archaic Pirot dialect is used as the key medium of expression, whose linguistic economy and specific grammar add unique vividness to local jokes. Through this humor, the well-known stereotype about stinginess is deconstructed, having transformed from traditional mountain thriftiness into a recognizable humorous brand. Through the work of local institutions and authors, this unique spirit is today successfully preserved from oblivion and promoted as an important part of cultural heritage. SOURCES: Živković V. Mijalko Rasnički, s. r. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 183–186. Živković V. O pirotskom humoru. Pirotski zbornik. 1995; 21: 185–186. Zlatković D. Dopuna rečniku pirotskog govora. Srpski dijalektološki zbornik. 2017; 64: 603–993. Zlatković D. Druga dopuna Rečniku pirotskog govora. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU; 2020. Zlatković D. Svadba, običaj koji obavezuje učesnike na najsmelije šale. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 159–169. Ivić P. O poreklu i osobinama pirotskog govora. Pirotski zbornik. 1977; (8–9): 203–208. Jovanović B. Turnir duhovitosti. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 187–192. Jovanović I. Humor u usmenoj tradiciji pirotskog kraja. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 153–158. Kolev D. O Šopluku i Šopima kao faktoru integracije Balkana. 2019. s. 207–220. Krstić D. Identiteti stanovništva Knяževačkog Budžaka. Pirotski zbornik. 2023; 48: 93–173. Krstić D. Identiteti stanovništva Pirotskog okruga. Pirotski zbornik. 2022; 47: 143–209. Krstić D. Konstrukcija identiteta Torlaka u Srbiji i Bugarskoj [doktorska disertacija]. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet; 2014. Krstić D. Predstave stanovništva pirotskog kraja u vezi sa terminom Torlaci. Pirotski zbornik. 2019; 44: 1–63. Mijalković J. Humor u pirotskom kraju. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 175–181. Miltojević M. O Šop(ov)ima i Šopluku. Peščanik. 2021; (21–22): 32–43. Narodna biblioteka Pirot. Vizija i misija. Pirot: Narodna biblioteka Pirot; 2019. Nikolić B. Humor, sredstva i načini saopštavanja. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 171–174. Panajotović TG. Adeti (Pirotski kraj). Pirot: Muzej Ponišavlja; 1982. Pejić ML. Između uganuća ruke i uganuća mozga. Pirotski zbornik. 2011; (35–36): 193–197. Pirotski govor kao brend (emisije 1–10) [audio-snimci]. Audio serijal. RTS. „Pokuda škrtosti” o Piroćancima. Srbija danas – RTS. Stojković D. Naselja i stanovništvo opštine Pirot: osvrt na pojedine istorijske, etničke i demografske karakteristike. Glasnik Etnografskog muzeja. 2010; 74(1): 11–108.

  • S23 · E3
    September 19 · 29 min

    🇷🇸 Pirotski humor (Debata)

    Пиротски хумор представља важан стуб нематеријалног културног наслеђа и примарни инструмент регионалног идентитета Пирота и околине. Израстао из специфичног етнографског простора, овај хумор се одликује дубоком самоиронијом и виталношћу која чува аутентичност локалног духа. Као кључни медијум изражавања користи се архаични пиротски говор, чија језичка економичност и специфична граматика дају посебну сликовитост локалним шалама. Преко овог хумора деконструише се и познати стереотип о шкртости, који се из традиционалне планинске штедљивости преобликовао у препознатљив хумористички бренд. Кроз деловање локалних институција и аутора, овај јединствени дух се данас успешно чува од заборава и промовише као важан део културне баштине. ИЗВОРИ: Живковић В. Мијалко Раснички, с. р. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 183–186. Живковић В. О пиротском хумору. Пиротски зборник. 1995; 21: 185–186. Златковић Д. Допуна речнику пиротског говора. Српски дијалектолошки зборник. 2017; 64: 603–993. Златковић Д. Друга допуна Речнику пиротског говора. Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ; 2020. Златковић Д. Свадба, обичај који обавезује учеснике на најсмелије шале. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 159–169. Ивић П. О пореклу и особинама пиротског говора. Пиротски зборник. 1977; (8–9): 203–208. Јовановић Б. Турнир духовитости. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 187–192. Јовановић И. Хумор у усменој традицији пиротског краја. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 153–158. Колев Д. О Шоплуку и Шопима као фактору интеграције Балкана. 2019. с. 207–220. Крстић Д. Идентитети становништва Књажевачког Буџака. Пиротски зборник. 2023; 48: 93–173. Крстић Д. Идентитети становништва Пиротског округа. Пиротски зборник. 2022; 47: 143–209. Крстић Д. Конструкција идентитета Торлака у Србији и Бугарској [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2014. Крстић Д. Представе становништва пиротског краја у вези са термином Торлаци. Пиротски зборник. 2019; 44: 1–63. Мијалковић Ј. Хумор у пиротском крају. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 175–181. Милтојевић М. О Шоп(ов)има и Шоплуку. Пешчаник. 2021; (21–22): 32–43. Народна библиотека Пирот. Визија и мисија. Пирот: Народна библиотека Пирот; 2019. Николић Б. Хумор, средства и начини саопштавања. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 171–174. Панајотовић ТГ. Адети (Пиротски крај). Пирот: Музеј Понишавља; 1982. Пејић МЛ. Између уганућа руке и уганућа мозга. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 193–197. Пиротски говор као бренд (емисије 1–10) [аудио-снимци]. Аудио серијал. РТС. „Покуда шкртости” о Пироћанцима. Србија данас – РТС. Стојковић Д. Насеља и становништво општине Пирот: осврт на поједине историјске, етничке и демографске карактеристике. Гласник Етнографског музеја. 2010; 74(1): 11–108.

  • S23 · E2
    September 19 · 24 min

    🇷🇸 Pirotski humor (Duboka analiza)

    Пиротски хумор представља важан стуб нематеријалног културног наслеђа и примарни инструмент регионалног идентитета Пирота и околине. Израстао из специфичног етнографског простора, овај хумор се одликује дубоком самоиронијом и виталношћу која чува аутентичност локалног духа. Као кључни медијум изражавања користи се архаични пиротски говор, чија језичка економичност и специфична граматика дају посебну сликовитост локалним шалама. Преко овог хумора деконструише се и познати стереотип о шкртости, који се из традиционалне планинске штедљивости преобликовао у препознатљив хумористички бренд. Кроз деловање локалних институција и аутора, овај јединствени дух се данас успешно чува од заборава и промовише као важан део културне баштине. ИЗВОРИ: Живковић В. Мијалко Раснички, с. р. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 183–186. Живковић В. О пиротском хумору. Пиротски зборник. 1995; 21: 185–186. Златковић Д. Допуна речнику пиротског говора. Српски дијалектолошки зборник. 2017; 64: 603–993. Златковић Д. Друга допуна Речнику пиротског говора. Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ; 2020. Златковић Д. Свадба, обичај који обавезује учеснике на најсмелије шале. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 159–169. Ивић П. О пореклу и особинама пиротског говора. Пиротски зборник. 1977; (8–9): 203–208. Јовановић Б. Турнир духовитости. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 187–192. Јовановић И. Хумор у усменој традицији пиротског краја. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 153–158. Колев Д. О Шоплуку и Шопима као фактору интеграције Балкана. 2019. с. 207–220. Крстић Д. Идентитети становништва Књажевачког Буџака. Пиротски зборник. 2023; 48: 93–173. Крстић Д. Идентитети становништва Пиротског округа. Пиротски зборник. 2022; 47: 143–209. Крстић Д. Конструкција идентитета Торлака у Србији и Бугарској [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2014. Крстић Д. Представе становништва пиротског краја у вези са термином Торлаци. Пиротски зборник. 2019; 44: 1–63. Мијалковић Ј. Хумор у пиротском крају. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 175–181. Милтојевић М. О Шоп(ов)има и Шоплуку. Пешчаник. 2021; (21–22): 32–43. Народна библиотека Пирот. Визија и мисија. Пирот: Народна библиотека Пирот; 2019. Николић Б. Хумор, средства и начини саопштавања. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 171–174. Панајотовић ТГ. Адети (Пиротски крај). Пирот: Музеј Понишавља; 1982. Пејић МЛ. Између уганућа руке и уганућа мозга. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 193–197. Пиротски говор као бренд (емисије 1–10) [аудио-снимци]. Аудио серијал. РТС. „Покуда шкртости” о Пироћанцима. Србија данас – РТС. Стојковић Д. Насеља и становништво општине Пирот: осврт на поједине историјске, етничке и демографске карактеристике. Гласник Етнографског музеја. 2010; 74(1): 11–108.

  • S23 · E1
    September 19 · 35 min

    🇷🇸 Pirotski humor (Detaljna analiza)

    Пиротски хумор представља важан стуб нематеријалног културног наслеђа и примарни инструмент регионалног идентитета Пирота и околине. Израстао из специфичног етнографског простора, овај хумор се одликује дубоком самоиронијом и виталношћу која чува аутентичност локалног духа. Као кључни медијум изражавања користи се архаични пиротски говор, чија језичка економичност и специфична граматика дају посебну сликовитост локалним шалама. Преко овог хумора деконструише се и познати стереотип о шкртости, који се из традиционалне планинске штедљивости преобликовао у препознатљив хумористички бренд. Кроз деловање локалних институција и аутора, овај јединствени дух се данас успешно чува од заборава и промовише као важан део културне баштине. ИЗВОРИ: Живковић В. Мијалко Раснички, с. р. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 183–186. Живковић В. О пиротском хумору. Пиротски зборник. 1995; 21: 185–186. Златковић Д. Допуна речнику пиротског говора. Српски дијалектолошки зборник. 2017; 64: 603–993. Златковић Д. Друга допуна Речнику пиротског говора. Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ; 2020. Златковић Д. Свадба, обичај који обавезује учеснике на најсмелије шале. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 159–169. Ивић П. О пореклу и особинама пиротског говора. Пиротски зборник. 1977; (8–9): 203–208. Јовановић Б. Турнир духовитости. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 187–192. Јовановић И. Хумор у усменој традицији пиротског краја. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 153–158. Колев Д. О Шоплуку и Шопима као фактору интеграције Балкана. 2019. с. 207–220. Крстић Д. Идентитети становништва Књажевачког Буџака. Пиротски зборник. 2023; 48: 93–173. Крстић Д. Идентитети становништва Пиротског округа. Пиротски зборник. 2022; 47: 143–209. Крстић Д. Конструкција идентитета Торлака у Србији и Бугарској [докторска дисертација]. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2014. Крстић Д. Представе становништва пиротског краја у вези са термином Торлаци. Пиротски зборник. 2019; 44: 1–63. Мијалковић Ј. Хумор у пиротском крају. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 175–181. Милтојевић М. О Шоп(ов)има и Шоплуку. Пешчаник. 2021; (21–22): 32–43. Народна библиотека Пирот. Визија и мисија. Пирот: Народна библиотека Пирот; 2019. Николић Б. Хумор, средства и начини саопштавања. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 171–174. Панајотовић ТГ. Адети (Пиротски крај). Пирот: Музеј Понишавља; 1982. Пејић МЛ. Између уганућа руке и уганућа мозга. Пиротски зборник. 2011; (35–36): 193–197. Пиротски говор као бренд (емисије 1–10) [аудио-снимци]. Аудио серијал. РТС. „Покуда шкртости” о Пироћанцима. Србија данас – РТС. Стојковић Д. Насеља и становништво општине Пирот: осврт на поједине историјске, етничке и демографске карактеристике. Гласник Етнографског музеја. 2010; 74(1): 11–108.

Showing 1–20 of 33 episodes