Sign inOpen the app
Artwork for Agelast podcast
Leisure

Agelast podcast

Galeb Nikačević Hasci-Jare

Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.

SubscribeListen in podnodRSS feedShow website
  • 376 episodes
  • Updated Yesterday

Episodes376

Newest first
  • April 19 · 1 hr 47 min

    Kako i zašto su izumrli neandertalci? | Nova otkića u Srbiji | Dr Dušan Mihailović | Agelast 333

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Na Zemlji su pre 50.000 godina živele dve vrste ljudi. Jedna smo bili mi, ljudi iz vrste Homo sapiens, a druga neandertalci, naši najbliži rođaci. Neandertalci su više od 200.000 godina naseljavali Evropu i delove Azije, preživeli nekoliko ledenih doba, a onda su za svega 3.000 godina potpuno nestali. Dugo su smatrani primitivnim bićima nesposobnim za bilo šta osim pukog preživljavanja, dok novija istraživanja pokazuju da su neandertalci, pored otkrića vatre, razvili sofisticirane tehnike lova, ukrašavali tela, sahranjivali mrtve, pa čak i oslikavali zidove pećina. Njihovo naglo izumiranje jedna je od najvećih misterija ljudske vrste. O neandertalcima, njihovih karateristikama, načinu života, društvenim odnosima, kontaktu sa modernim ljudima i izumiranju, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Dušanom Mihailovićem, redovnim profesorom i upravnikom Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka za paleolit u jugoističnoj Evropi. Već dve decenije vodi istraživanja čiji rezultati menjaju razumevanje rane praistorije cele Evrope, na lokalitetima u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva i Pešturina u Jelašničkoj klisuri. U Maloj Balanici je 2006. pronađen fragment donje vilice star oko pola miliona godina, najstariji ljudski fosil na području Srbije. U Velikoj Balanici su otkriveni zubi neandertalaca stari 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilom neandertalaca u istočnoj Evropi. Dr Mihailović istraživanja vodi u saradnji sa profesoricom Mirjanom Roksandić, sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • April 12 · 2 hr 51 min

    Šta se zaista dogodilo u Černobilju? | 40 godina od katastrofe | Slobodan Bubnjević | Agelast 332

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Pre punih 40 godina, 26. aprila 1986. godine, eksplodirao je četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj u blizini grada Pripjat, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, a na teritoriji današnje Ukrajine. Te kobne noći, sat i 23 minuta nakon ponoći, tokom rutinskog eksperimenta, temperatura u reaktoru je za manje od jedne sekunde porasla na desetine hiljada stepeni. Eksplozija je razbacala zaštitnu ploču na vrhu reaktora tešku čak 2.000 tona. Reaktor je ostao otvoren gotovo godinu dana, ispuštajući radioaktivne čestice u atmosferu. Informacija o tome šta se zapravo dogodilo u Černobilju je kasnila na svim nivoima. Operateri u kontrolnoj sobi nisu znali da je reaktor eksplodirao, lokalne vlasti su čekale Kijev dok je Kijev čekao Moskvu, a svaka instanca je pokušavala da umanji ozbiljnost situacije, prikrivajući informacije od javnosti. Evakuacija 50.000 ljudi je zbog toga kasnila dan i po. Dok je nuklearni reaktor još uvek goreo, u Pripjatu su organizovane svadbe, deca su se igrala napolju, ljudi su išli na izlete. Sva deca iz Pripjata su morala da budu prebačena u sanatorijume na Krimu, gde su danima prana od radijacije. Zona od 30 kilometara oko elektrane ostaće neupotrebljiva za život ljudi narednih 15.000 godina. Posledice su vidljive i danas, a kada su ruske trupe 2024. prošle kroz tu zonu, samo prašina koju su podigli tenkovi bila je dovoljna da detektoru širom Evrope registruju povišenu radijaciju. U novoj epizodi podkasta razgovaramo o Černobilju i nuklearnoj energiji, a naš sagovornik je Slobodan Bubnjević, diplomirani fizičar i naučni novinar. Slobodan je šef komunikacija na Institutu za fiziku u Beogradu i koordinator za medije CERN-a u Srbiji. Urednik je suosnivač inicijative Nauka kroz priče, a piše za National Geographic, Politiku, Nedeljnik i Vreme. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • April 5 · 2 hr 44 min

    „Deca koja su krenula u školu 1953. su se pobunila 1968." | Sanja Petrović Todosijević | Agelast 331

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs U Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, svaki treći čovek na ulici bio je dete, a svaki drugi grob u zemlji bio je dečji. Sa sela je dolazilo 70% dece, iz porodica u kojima se niko nikada nije školovao. Majka svakog trećeg deteta koje je u školu krenulo 1953. bila je nepismena. Samo petnaest godina kasnije, ta ista deca kao studenti pokreću velike proteste juna 1968. godine. Blokiraju fakultete i traže obračun sa socijalnom nejednakošću. Između ta dva istorijska trenutka, dogodila se jedna od najambicioznijih reformi obrazovnog sistema u modernoj evropskoj istoriji. Reč je o velikoj reformi školstva provedenoj u FNR Jugoslaviji 50-tih godina prošlog veka. O toj reformi koja je imala ogroman značaj u procesu obnove društva i emancipcije stanovništva u ratom razorenoj Jugoslaviji, razgovaramo u narednoj epizodi podkasta. Naša sagovornica je dr Sanja Petrović Todosijević, istoričarka zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se društvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu nakon Drugog svetskog rata, sa posebnim fokusom na istoriju detinjstva i obrazovanja, ali i istorijom Holokausta i masovnih zločina na prostoru nemačke okupacione zone u Srbiji. Autorka je monografija „Za bezimene: Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954" i „Otećemo svetlost bučnom vodopadu: Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959". Zajedno sa Aleksandrom Ilić Rajković uredila je kolektivnu monografiju „Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas“. Koautorka je dva udžbenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne škole, u izdanju izdavačke kuće Klett. Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desničarskih intervencija u formalnom obrazovanju. Jedna je od osnivačica Centra za jugoslovenske studije i članica neformalne inicijative Sačuvajmo Memorijalni dom „Boško Buha“ na Jabuci. Ukoliko vas zanima više o memorijalnom centru „Boško Buha", možete saznati na ovim linkovima: https://www.peticije.online/spreimo_prodaju_memorijalnog_kompleksa_boko_buha https://remarker.media/drustvo/memorijalni-kompleks-bosko-buha/ Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra P...

  • March 29 · 2 hr 18 min

    „Našao sam balkanskog Dejvida Bouvija“ | Džipsii i Ahmed Hajdarović | Agelast 330

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Jovan Živadinović poznatiji kao Džipsii, za kratko vreme je postao jedno od najzanimljivijih pop imena u regionu. Šira javnost ga je upoznala pesmom „Greh“, koju je izvodio na Pesmi za Evroviziju 2023. godine. Do drugog albuma „Jovan“ koji je objavljen nedavno, prešao je put koji ga je vodio od odrastanja u Zaječaru, preko nastupa u plesnoj grupi „LaLuna“ i srednjoškolskim mjuziklima, zatim otkrivanja talenta za pevanje i rada sa lokalnim producentima, a onda i debi albuma „Zapisi iz podzemlja“. U Beograd se preselio sa namerom da postane muzička zvezda, a potraga za saradnicima ga je dovela do Ahmeda Hajdarovića, producenta i osnivača nezavisne izdavačke kuće „Red Pill Production“. Ahmed dolazi iz drugačijeg sveta. Odrastao na Čuburi, bio je jedan od pionira psihodelične trens scene u Srbiji, obišao svet kao DJ, vodio klubove, radio u advertajzing industriji a onda se tokom pandemije kovida vratio muzici i postavio pitanje: „Zašto domaća pop muzika ne bi zvučala kao Kendrick Lamar ili Alicia Keys?“ Potraga za odgovorom ga je dovela do Jovana. Džipsii i Ahmed su gosti ove epizode našeg podkasta, a pričali smo o tome kako zapravo izgleda put muzičara od potpune anonimnosti do velike scene. Kako napraviti pop album u eri TikToka? Zašto je najteže napraviti jednostavnu pesmu? Koliko rada i discipline stoji iza onoga što spolja deluje kao čisti talenat? Spotify: https://open.spotify.com/album/6zD4gLPj5xk9RAShqZNeVy?si=xcMQ2wF5RsWqeSjhCanVgg Youtube: https://youtube.com/playlist?list=PLODm0ETt3h0qloSfGS_NTX6lYL1pRo0JG&si=u6pTzzd0zZwZBfpW Instagram: https://www.instagram.com/dzipsii?igsh=MTluNGV4bDdybW55ag== https://www.instagram.com/redpill_production?igsh=MW83YmI5dXhwaTlkMA== https://www.instagram.com/rapgorilla011?igsh=Yzk4aGt1emF6aGFj Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instag...

  • March 22 · 1 hr 8 min

    „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida" | Genocid u Gazi | Francesca Albanese | Agelast 329

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Francesca Albanese je italijanska pravnica i ekspertica za ljudska prava koja od 2022. godine služi kao specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava u okupiranim palestinskim teritorijama. Prva je žena na toj poziciji za više od 30 godina. Decenijama se bavi pitanjem Palestine, a njen rad poslednjih godina doneo joj je globalnu prepoznatljivost kao jedne od najglasnijih kritičarki izraelskog režima. Angažman joj je doneo i sankcije. Izrael joj je 2024. zabranio ulazak u zemlju proglasivši je nepoželjnom osobom, a američka administracija Donalda Trumpa otišla je korak dalje. U julu 2025. godine, SAD su uvrstile Albanese na listu posebno označenih državljana, zamrznuvši joj imovinu i zabranivši američkim građanima i kompanijama bilo kakvu saradnju s njom. Sankcije su usledile nakon njenog izveštaja „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ u kojem je navela više od 40 korporacija, uključujući Microsoft, Amazon i Google, koje prema njenim nalazima pomažu Izraelu u kršenju međunarodnog prava. Diplomirala je pravo na Univerzitetu u Pizi, a ljudska prava je magistrirala na londonskom SOAS-u. Deset godina je radila za Ujedinjene nacije, uključujući UNRWA i Kancelariju visokog komesara za ljudska prava, savetujući vlade i civilno društvo na Bliskom istoku, u severnoj Africi i azijsko-pacifičkom regionu. Koautorka je knjige „Palestinske izbeglice u međunarodnom pravu“ objavljene u izdanju Oxford University Pressa. Njena najnovija knjiga „Dok svet spava“ prevedena je na 18 jezika, uključujući i srpski. Francesca Albanese je ekskluzivna gošća u novoj epizodi podkasta, a sa njome smo razgovarali o genocidu u Gazi, zločinima izraelske vojske nad Palestincima, o tome na koji način velike korporacije profitiraju od genocida, šta znači „izraelizacija zapadnih demokratija“, ali i zašto Srbija krši međunarodno pravo prodajom oružja Izraelu. Ukoliko vas zanimaju izveštaji, uključujući novi izveštaj objavljenj na dan snimanja epizode, kao i njena knjiga upravo prevedena i objavljenja na srpskom jeziku, možete sve naći na ovim linkovima: Knjiga „Kada svet spava: priče, reči i rane Palestine": https://www.beopolis.rs/shop/kad-svet-spava-price-reci-i-rane-palestine/ „Anatomy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/anatomy-of-a-genocide-report-of-the-special-rapporteur-on-the-situation-of-human-rights-in-the-palestinian-territory-occupied-since-1967-to-human-rights-council-advance-unedited-version-a-hrc-55/ „From Economy od Occupation to Economy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-f...

  • March 15 · 2 hr 46 min

    „AI nije ni inteligencija niti je pametnija od čoveka.“ | Dr Vanja Subotić | Agelast 328

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Da li nas veštačka inteligencija zaista razume ili samo izuzetno vešto prepoznaje obrasce i daje odgovore koji zvuče smisleno? Da li je uopšte možemo nazvati inteligencijom? Kakva je njena budućnost i može li postati pametnija od čoveka? Kakve posledice ostavlja na pojedinca, društvo i životnu sredinu? Da li je AGI (opšta generalna inteligencija) uopšte moguća? Da li su obećanja u oblasti AI-a utemeljena u stvarnosti ili pak novi ekonomski „mehur“? – pitanja su koja otvaramo u novoj epizodi podkasta, sa jednom od najvećih svetskih ekspertica iz ove oblasti. Naša gošća je Dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uže oblasti kojima se bavi su filozofija lingvistike, filozofija kognitivne neuronauke i filozofija veštačke inteligencije. Njena doktorska disertacija koju je odbranila 2023. godine je jedna od prvih na svetu koja se bavi velikim jezičkim modelima koji su implementirani u velikim čet-botovima. Za jedan od svojih radova je dobila nagradu za najbolji rad u grupaciji društveno-humanističkih nauka koju dodeljuje Zadužbina Đoke Vlajkovića. 1. Popularni tekst o tome šta je obrada prirodnog jezika i kako rade LLM-ovi:https://elementarium.cpn.rs/eseji/od-algoritma-do-cet-bota-autostoperski-vodic-kroz-obradu-prirodnih-jezika/ 2. Prevod originalno objavljenog eseja u Njujorkeru o tome da li će humanistika i univerzitet preživeti četbotove: https://oko.rts.rs/lat/lektira/5086650/da-li-ce-univerzitet-preziveti-vestacku-inteligenciju-cetbot-protiv-humanistickih-nauka.html 3. Studija MIT-ija o kognitivnom delegiranju zadataka ChatGPT-iju:https://www.media.mit.edu/publications/your-brain-on-chatgpt/ 4. Video o tome zašto treba više da brinemo o etici veštačke inteligencije nego medijskim navodima o „svesnoj" AI: https://aeon.co/videos/why-we-should-worry-less-about-sentient-ais-and-more-about-what-were-teaching-them 5. O (ne)mogućnosti eco-friendly AI: https://www.techpolicy.press/the-great-green-ai-hoax-machine/ 6. Lične ispovesti niskokvalifikovanih radnika koji obavljaju emocionalni rad bez nadoknade za obučavanje AI: https://data-workers.org/wp-content/uploads/2025/12/The-Emotional-Labor-Behi...

  • March 8 · 2 hr 15 min

    „Redovno sam putovao 10 sati autobusom da bih nastupio 10 minuta“ | Tomislav Primorac | Agelast 327

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Stand up komedija korjene vuče iz američke vodvilj tradicije s kraja 19. vijeka, a samostalno se kao performativna umjetnost etablirala pedesetih i šezdesetih godina prošlog vijeka. Od tada je format stand up-a neprestano evoluirao, od čikaških i njujorških klubova, preko nastupa na televiziji sedamdesetih i osamdesetih pa do modernih specijala na Netflix-u i You Tube-u, postavši jedan od dominantih formata zabave širom svijeta. Danas komičari poput Dejva Šapela ili Rikija Žervea uživaju količinu popularnosti koja je nekada bila rezervisana za rok zvijezde. Ono što stand up komediju čini posebnom jeste njena sirova neposrednost. Bez scenografije i kostima, na bini su samo mikofon i komičar koji se publici obraća iz prvog lica. Stand up scena u regionu stara je svega dvadesetak godina, stasavala je kroz vrijeme, a tek posljednjih nekoliko godina možemo reći da postoje profesionalni stand up komičari koji žive od toga. Veliku zaslugu za to imaju pioniri stand upa na ovim prostorima, a jedan od njih je naš naredni gost u podkastu, Tomislav Primorac. Dolazi iz Splita u kojem se smatra pokretačem stand up scene. Diplomirao je računarsku fiziku na splitskom Prirodoslovno-matematičkom fakultetu, na istom fakultetu neko vrijeme je radio kao asistent, a onda je od akademske karijere odustao da bi bio stand up komičar. Prve stand up nastupe imao je na zagrebačkom otvorenom mikrofonu 2013. godine, a 2016. osniva kolektiv splitskih stand-up komičara „SplickaScena“. Primorac humor gradi na pažljivom posmatranju svakodnevnice i seciranju sitnica koju većina ljudi previđa. Kroz svoje materijale propituje kolektivne obrasce ponašanja, tabue i predrasude. Iza sebe ima više od 1.000 nastupa širom Hrvatske i bivše Jugoslavije. Nedavno je, zajedno sa kolegama iz kolektiva „SplickaScena“ i gostima iz regiona, učestvovao u obaranju rekorda za najposjećeniji stand up nastup na ovim prostorima. Čak 4.200 ljudi prisustvovalo je njihovom nastupu u splitskoj dvorani „Gripe“, čime su proslavili deseti rođendan kolektiva. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • March 1 · 2 hr 32 min

    Kako na pravi način koristiti lekovite biljke? | Momčilo Antonijević, narodni travar | Agelast 326

    Da li znate da sada imama i website? Posetite nas na agelast.io. Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Lekovite biljke tema su stara koliko i ljudska društva. Narodne metode lečenja uz korištenje biljaka sa posebnim karakteristikama i svojstvima su tu hiljadama godina. U modernom kontekstu, posebno u zapadnim društvima među kojima je i naše, neretko se percipiraju kao nešto neprovereno, prevaziđeno i suprotstavljeno savremenoj medicini. S druge strane, postoje zemlje poput Kine, Indije i Japana, u kojima su narodne metode lečenja biljkama sastavni deo medicinske prakse i sistema javnog zdravstva. U novoj epizodi podcasta gost nam je Momčilo Antonijević, narodni travar, kulturolog i novinar. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a na istom fakultetu je i magistrirao, na katedri za Teoriju kulture. Lekovitim biljkama se bavi već tri decenije, istražujući i prenoseći znanje o biljkama, njihovim lekovitim svojstvima i upotrebi u svakodnevnom životu. Novinarstvo i travarstvo je spojio kroz blog i YouTube kanal „Snaga bilja“ te autorsku rubriku „Tajna bilja“ u jutarnjem programu RTS-a. Objavio je i tri knjige: zbirku putopisa „Kako sam postao putnik i prestao da budem turista“, zbirku recepata od divljeg, lekovitog i samoniklog bilja „Divlji kuvar“ i treću koja je izašla ove godine, knjigu o lekovitim biljkama „Narodni travar“. Nova knjiga je bila povod razgovora, a sa Momčilom smo pričali o tome kako na pravi način koristiti lekovite biljke, kako ih brati, obrađivati i čuvati te šta o svemu tome kažu tradicija, nauka i njegovo bogato iskustvo. Poručite knjigu Momčila Antonijevića „Narodni Travar": https://harmonijaknjige.rs/proizvod/2170/narodni-travar Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • February 22 · 3 hr 16 min

    Flotila do Gaze, upadi izraelske vojske, deportacije, genocid | Morana Miljanović | Agelast 325

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs U novoj epizodi gošća nam je pravnica za ljudska prava, kapetanica, ali i istraživačica na preseku digitalnih tehnologija, podataka i društvene pravde, s fokusom na brigu, algoritamsku pristranost, nadzor i politički uticaj. Ovaj spoj kompetencija, znanja i iskustava vodili su je od rada sa UNHCR-om u strateškoj mitigaciji pomaganju ljudima u traženju azila, preko rada u okviru „Sea-Watch" organizacije koja se bavi potragom i spasavanjem ljudi u centralnom Mediteranu, zoni konflikta država i kriminalizacije humanitarnog rada gde neretko završava veliki broj izbeglica u potrazi za spasom. U okviru ove organizacije radila je kao nautička oficirka, a potom i kao kapetanica na dva broda, Imara i Nadir, a zatim i na legendarnom brodu „Louise Michel", gde je bila šefica operacija. Prošle godine je bila kapetanica broda „The Shireen", koji je dobio ime po Shireen Abu Akleh, istaknutoj palestinskoj novinarki koju su ubili izraelski vojnici u maju 2022. godine, dok je bila na zadatku i nosila plavi PRESS prusluk. Sa ovim brodom i još četrdesetak drugih brodova i više od 500 aktivista učestvovala je u Global Sumud Flotili oformljenoj nakon početka genocida u Gazi i koja je u periodu od avgusta do oktobra 2025. godine pokušala da dostavi humanitarnu pomoć u Gazu, gde ih je izraelska vojska presrela i kidnapovala, aktivno sprečavajući dostavu humanitarne pomoći. Sa Moranom Miljanović smo razgovarali o flotili, pokušaju dostavljanja humanitarne pomoći, ali i o planiranju i organizaciji nove flotile u 2026. godini. Ukoliko želite da pomognete flotili donacijama, evo kako: 1. https://www.instagram.com/p/DTtEmbzDc--/?img_index=1 2. https://www.instagram.com/p/DSlCPedjULs/?img_index=1 3. https://www.instagram.com/p/DUpFnqAEQVe/?img_index=1 Izveštaj UN o stanju ljudskih prava na teritoriji Palestine: 1. https://www.ohchr.org/en/special-procedures/sr-palestine 2. https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-from-economy-of-occupation-to-economy-of-genocide-report-special-rapporteur-francesca-albanese-palestine-2025/ Miljanin govor na protestu u organizaciji Inicijative za slobodnu Palestinu: 1. https://kulturpunkt.hr/blic/nas-pokret-je-svjetlucav-i-nezaustavljiv/ Inicijative za slobodnu Palestinu: 1. Hrvatska: https://www.instagram.com/free.palestine.croatia/

  • February 15 · 2 hr 41 min

    „Ne postoje igre na sreću, samo igre na nesreću“ | Aleksandar Janić Jana | Agelast 324

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs U novoj epizodi gost nam je Aleksandar Janić — Jana, osnivač projekta koji nosi naziv „Krokodili dolaze". On predstavlja kolektiv koji se bori protiv zavisnosti od klađenja i agresivnog i neetičkog promovisanja kladionica. Jana, naime, radi u rehabilitacionom centru „Duga" u Novom Sadu punih 17 godina pomažući u lečenju, uglavnom zavisnika od supstanci. Pre desetak godina u svojoj praksi počeo je da primećuje da je jedna nova vrsta zavisnosti uzela maha. Podmuklija, neprimetnija, vrlo brzo se širila sa ozbiljnim posledicama po pojedinca, porodice i društvo. U pitanju je kocka, ali pre svega sportsko klađenje, kao i ubrzan rast online klađenja. Kako izgleda borba protiv ove vrste zavisnosti u praksi? Koliko je veliki problem sa kojim se suočavamo? Sa kakvim posledicama imamo posla? Koliko se i da li se poštuju zakoni o udaljenosti od škola, zabrane kockanja za maloletna lica, ali šta kažu i istraživanja o najmlađim registrovanim zavisnicima u Srbiji i koje su metode borbe protiv ovakvog oblika zavisnosti? Čime se sve kladionice služe, poput mehanizma za podizanje dobitka i šta je „bonus dobrodošlice"? Pored Srbije, veliki problem sa kladionicama ima BiH, a primećen je ubrzan porast ovakvih objekata na području Crne Gore i Makedonije. Donatorska akcija, trenutno aktuelna - pomoć namenjena za 10-oro sa bolestima zavisnosti od kladionica https://www.donacije.rs/projekat/krokodili-dolaze/ Krokodili dolaze FB: https://www.facebook.com/krokodilidolaze25 Krokodili dolaze Instagram: https://www.instagram.com/krokodili_dolaze?igsh=MTZ1cGwzNG9iNXozdA== Epicentar NS (NGO za preventivne projekte): https://epicentarns.com/ Centar Duga (NGO za oporavak - bolesti zavisnosti): https://rehabcentarduga.com Spot možete da pogledate na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=gKu_IOkI0QE Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • February 8 · 2 hr 45 min

    Evolucija ljudskog ponašanja i psihopatija, dr Janko Međedović, Agelast, 323

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Zašto određene osobine ličnosti opstaju u ljudskoj populaciji i kako nauka objašnjava njihovu funkciju kroz evoluciju? U novoj epizodi nastavljamo razgovore o bihejvioralnoj genetici. Ovoga puta, gost nam je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja gde radi kao viši naučni saradnik, a takođe radi i kao predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. Vodeće teme kojima se bavi su pitanja individualnih razlika, evoluciona biologija i bihejvioralna ekologija — disciplina koja ljudsko ponašanje posmatra kao adaptaciju na specifične uslove životne sredine, proučavajući četiri glavna mehanizma evolucije: prirodnu selekciju, mutacije, genetički drift i protok gena. Posebno ga zanimaju emocionalni procesi povezani sa psihopatijom i asocijacije sa kriminalnim ponašanjem i recidivizmom. Objavio je više od 80 naučnih članaka i recenzira radove za nekoliko međunarodnih naučnih časopisa; član je redakcije Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Knjigu Janka Međedovića možete preuzeti na ovom linku: https://www.researchgate.net/publication/372504378_Evolutionary_Behavioral_Ecology_and_Psychopathy Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • February 1 · 1 hr 47 min

    „Iranu predstoji ozbiljna reforma ako postojeća vlast misli da preživi” | Boško Jakšić | Agelast 322

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Gost u ovonedeljnoj epizodi je Boško Jakšić, novinar sa višedecenijskim iskustvom izveštavanja i pisanja o međunarodnim odnosima, posebno za teme Bliskog istoka, pre svega Irana. Prvi put je u Iranu boravio 1979. godine gde je svedočio početku revolucije, odlasku Mohameda Reze Pahlavija i dolasku Ajatolaha Homeinija. Razumevanje konteksta u kojem je nastala islamska revolucija u Iranu i vezu tih događaja sa SAD, Rusijom, Velikom Britanijom, i njena veza sa današnjim stanjem ne postoji bez povratka na rođenje dinastije Pahlavi početkom 20. veka, uplitanjem velikih sila i stalnim pokušajima uspostavljanja kontrole nad iranskom naftom. Čak i ono malo informacija koje dobijamo iz Irana ovih nedelja koji se od početka godine nalazi u medijskom mraku su katastrofalne. Zvanična brojka ubijenih je preko 5.000, a razlozi za početak protesta su ekonomske prirode. Unutrašnja dinamika države u kombinaciji sa sankcijama za posledicu ima ogromnu inflaciju, nestašice najosnovnijih namirnica, uključujući hranu i krajem 2025. godine započet je talas protesta koji traje i dalje, ali su sve infomacije, medijske, kao i sam internet u Iranu blokirani. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • January 25 · 2 hr 33 min

    Zašto Tramp želi Grenland, koja su ovlašćenja ICE agenata i šta znači američki napad na Venecuelu?

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Još uvek nismo izašli ni iz januara, a već smo se suočili sa nizom neverovatnih okolnosti širom sveta. Godina je počela vojnom intervencijom u Venecueli 3. januara, kada su američke snage otele iz Karakasa predsednika Nikolasa Madura. Potom smo svedočili protestima u saveznoj državi Minesota nakon ubistva građanke Mineapolisa Rene Good tokom akcije koju su sprovodili agenti ICE (Immigration and Customs Enforcement), što je izazvalo niz veoma burnih protesta. Nedugo potom predsednik SAD, Donald Tramp, pokrenuo je inicijativu za „preuzimanje" Grenlanda i pripajanja te teritorije SAD, što je opet izazvalno kaskadne reakcije širom celokupne međunarodne zajednice, ali je dovelo u pitanje i odnose unutar NATO-a. Šta su motivi kojima se vodi Tramp kao i američka administracija? Da li je pitanje Venecuele samo pitanje nafte i kakve su posledice ovakve intervencije? Šta znači za budućnost dinamike unutrašnjih odnosa u Americi aktivnost ICE agenata i koliko imuniteta oni, zapravo, imaju? Šta znači pretnja preuzimanjem Grenlanda i zašto je ta teritorija, uopšte, od tolikog značaja? I, naravno, šta sve to znači za male zemlje, poput naših, na velikom igralištu međunarodnih odnosa i koje lekcije možemo da naučimo iz svega ovoga? Prema rečima Stevana Nedeljkovića, celokupna priroda međunarodnih odnosa može da se postavi na dva temelja: sila i legitimitet. U ovom slučaju, legitimitet kao da je bačen kroz prozor, a sila zahteva ravnotežu moći i postavlja se pitanje — kako manje zemlje mogu da drže jednu takvu ravnotežu u balansu i koji su nam alati dostupni za igru na međunarodnoj sceni. Stevan je nedavno objavio i knjigu koja nosi naziv „Ravnoteža moći: od Tukidida do Trampa". Na sve ove teme, ali i mnogo više, govoriće naš gost ovonedeljne epizode, vanredni prof. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Stevan Nedeljković. Stevan se bavi se međunarodnim odnosima, spoljnom politikom SAD, američkim izborima i objavio je više autorskih i koautorskih članaka iz oblasti međunarodnih odnosa, studija strategije, spoljne politike i transatlantskih odnosa. Predavač je u okviru Clemson – Study Abroad programa koji sprovode beogradski FPN i Univerzitet Klemson iz Južne Karoline i usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru prestižnog programa Stejt Departmenta – International Visitor Leadership Programe (IVLP). Aktivan je član Udruženja za međunarodne studije (ISA), kao i Centra za studije SAD iz Beograda, između ostalog. Ako vas zanima Stevanova knjiga, možete je kupiti na ovom linku: https://www.beopolis.rs/shop/ravnoteza-moci-od-tukidida-do-trampa/ Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević ...

  • January 18 · 2 hr 19 min

    Šta studije o blizanacima otkrivaju o uticaju gena i okruženja na ponašanje ljudi? | Agelast 320

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Gošća ovonedeljne epizode je prof. dr Snežana Smederevac, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za psihologiju. Tema ovonedeljne epizode je složenost ljudskog ponašanja. Zašto se ljudi ponašaju, razmišljaju, osećaju na određeni način? Da li su u pitanju procesi oblikovani usled uticaja okruženja ili geni regulišu svaki pokret, odluku i misao? Oblast koja se bavi ovim pitanjima je bihejvioralna genetika. Ona nastoji da odgovori na ove važne teme, nudeći uvid u složenu interakciju između gena i ponašanja. U ovoj epizodi probali smo da vas uvedemo u svet genetike, psihologije i ljudskog ponašanja. kroz složenu interakciju gena i sredine, i načinima na koje se oblikuju jedinstvene ličnosti. Popularne sintagme koje se odnose na ovu povezanost genskih i sredinskih uticaja na razvoj živih organizama, naglašavaju ili suprotstavljenost ovih fenomena – nature or nurture, ili međuzavisnost – nature of nurture. Prva sintagma, nature or nurture, odražava jednu od lažnih kontroverzi u nauci jer značaj gena i značaj okruženja stavlja u takmičarsku, međusobno suprotstavljenu poziciju. Ova kontroverza je doživela sudbinu svih ekstremnih pozicija u nauci postepenim dokazima za neodrživost obe vrste redukcionizma. Biološki, tj. genetički redukcionizam, suočen je s nizom dokaza o značaju sredinskih uslova za manifestaciju svih fenotipskih karakteristika, dok je psihološki redukcionizam suočen s nizom dokaza o značaju naslednih osnova za razvoj svih fenotipskih karakteristika. Zato smo, između ostalog, akcenat ove epizode stavili na proučavanje blizanaca, jer ono omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti. Zašto? Monozigotni (jednojajčani) blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije. 1. Knjiga „Bihejvioralna genetika": https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-853-3.pdf 2. Registar blizanaca - prijava za učešće u istraživanju https://www.blizanci.rs/prijava.php 3. STAR...

  • January 11 · 2 hr 16 min

    Šta životinjski ostaci govore o odnosu ljudi i životinja kroz istoriju? | Doc. dr Ivana Živaljević

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Gošća u novoj epizodi je arheološkinja i arheozoološkinja dr Ivana Živaljević, docentkinja na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje arheološke predmete. Bavi se pre svega arheozoologijom, to jest, naukom koja se bavi proučavanjem životinjskih ostataka sa arheoloških lokaliteta radi upoznavanja ekonomije ljudskih zajednica i međusobnih odnosa čoveka i životinja. Kakvu su ulogu životinje imale kada su ljudske zajednice u pitanju? Kada i kako je počelo pripitomljavanje? Kako je to promenilo, ne samo ljudske zajednice, već i same životinje i životinjske zajednice. Šta je taj odnos značio za razvoj alata, veština i znanja, ali i naše ontologije, verovanja, identitete i pogled na sebe i svet oko nas. Kako su izgledale pogrebne prakse, verovanja, kultura i umetnost tog vremena i na koji način je suživot sa životinjama uticao na to. Fokus je u ovom razgovoru bio pre svega na period mezolita, to jest srednjeg kamenog doba kao hronološkoj odrednici života lovaca-sakupljača, ali i prelazu iz mezolita u neolit, kada su pripitomljavanje životinja i zemljoradnja promenili svet. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

  • January 4 · 2 hr 17 min

    „Glumu sam pronalazio u svim ljudima koji su dolazili na doner i pričali sa mnom” | Kerim Čutuna

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Naš gost u novoj epizodi je sarajevski glumac, Kerim Čutuna. Pažnju je u najvećoj meri privukao početkom 2024. godine svojim profilom, pre svega na instagramu, a potom i na drugim mrežama. U moru drugih koji pokušavaju da se istaknu, Kerim je uspeo za veoma kratko vreme da privuče pažnju na sebe kratkim video zapisima kojima je oslikavao arhetipove, takozvanih, „neprijatnih likova”. Autentičnost, verodostojnost njegovog oslikavanja je ono što je napravilo svu razliku. Pored očiglednog talenta, Kerim nosi i specifično životno iskustvo koje upareno sa društvenim mrežama i jedinstvenim smislom za humor, predstavlja dobitnu kombinaciju u svetu pretrpanom večitom borbom za ljudskom pažnjom. Njegov uticaj je za kratko vreme izašao iz granica BiH i postao regionalni fenomen. To je bio i više nego dovoljan povod da se upoznamo, sednemo i porazgovaramo. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

  • Dec 28, 2025 · 2 hr 41 min

    Gospodar prstenova, božićni filmovi, uzgoj puževa, „Točak istorije"‬ Nikola Škorić, Mladen Urdarević

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Stigla je i novogodišnja epizoda! A u njoj, gosti su dragi i divni Nikola Škorić i Mladen Urdarević! Škorića znate najviše kao jednog od likova u seriji „Državni posao", a Mladena najviše kao Mlađu iz dvojca „Daško i Mlađa", kao i jednog od scenarista serije „Državni posao" i „Prvi servis". Objica su, inače, po zanimanju diplomirani istoričari, a Nikola Škorić je, čak, jedan kraći period u životu i radio kao nastavnik istorije (na zameni). Svoju strast i ljubav prema nauci nisu zaboravili. Iako često u svojim javnim nastupima i kroz ono što svakodnevno rade imaju elemente istorije, to nije bilo dovoljno. Rešili su da, nakon višegodišnjeg planiranja, ostvare jedan projekat koji će u potpunosti biti posvećen istoriji, ali na nešto drugačiji način koji nedostaje našim društvima, a to je opušteni, humoristični i zabavan pristup istoriji. Kako sami kažu, umorni su od toga da istorija bude nešto smrtno ozbiljno i da, kad god se pomene nešto u vezi sa istorijom stoji u stavu mirno. Tako je i nastao njihov projekat, „Točak istorije". Ovo je time bila i divna prilika da se podružimo, proslavimo kraj 2025. godine i promovišemo njihov projekat koji možete naći na Youtubeu. Zapratite „Točak istorije" na YouTubeu: https://www.youtube.com/@tochakistorije Podržite ih na Patreonu: patreon.com/cw/TocakIstorije Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

  • Dec 21, 2025 · 1 hr 53 min

    „Patrijarhat u Dalmaciji se često manifestuje u vidu posramljivanja” | Hana Jušić, rediteljka

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Gošća u novoj epizodi je rediteljka Hana Jušić. U Beogradu je predstavila svoj novi film „Bog neće pomoći”, koji donosi izuzetno snažnu priču sa kraja 19. i početka 20. veka u Dalmaciji. Glavna junakinja Tereza je Čileanka (Manuela Martelli), koja dolazi na planinu Dinara među pastirsku zajednicu početkom 20. veka sa vešću da je član njihove zajednice, koji je emigrirao u Čile, preminuo, a da je ona njegova udovica. Vizuelni, ali i filmski jezik uopšte ovog filma je fascinantan. Od načina na koji se prikazuje spoj različitih kultura i jezika, preko načina na koji su rešeni problemi jezičkih prepreka junaka tog doba, pa sve do oslikavanja dinamike rodnih odnosa i nasleđenih obaveza u rigidnim okvirima društva. Hana se vrlo vešto suočava sa okamenjenim matricama društva i načinom na koji nas one određuju, pokazujući, takođe, da se nije puno toga promenilo ni čitav vek kasnije. Ovo, inače, predstavlja svojvrsni kontinuitet u njenom radu. Veći deo publike, barem one koja voli film, upoznali su je pre desetak godina kada se pojavila sa svojim dugometražnim prevncem „Ne gledaj mi u pijat” u kojem je, takođe, kroz glavnu žensku junakinju prikazala (prema njenim rečima kroz „estetiku ružnog”), upravo ovaj svet ideja i motiva. Pre toga napravila je niz kratkih igranih filmova, poput „Terarijum”, „Pametnice”, „Da je kuća dobra, vuk bi je imao”, kao i druge. Pogledajte filmove Hane Jušić na ovom linku: https://www.croatian.film/hr/films?director=132&page=1 Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

  • Dec 14, 2025 · 2 hr 23 min

    „Pravim filmove o stvarima koje me muče” | Ivan Ramljak, reditelj | Agelast 315

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Naš gost ove nedelje je dokumentarista, reditelj Ivan Ramljak. Povod za njegovo gostovanje je dolazak na Festival autorskog filma gde je predstavljao svoje novo ostvarenje, "Mirotvorac". U pitanju je dokumentarni film o Josipu Rajhl Kiru, načelniku policije u Osijeku koji je početkom rata pokušavao da pronađe rešenje i izbegne konflikt između strana i spreči početak onoga što svi znamo — rat na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, ubijen je 1. jula 1991. godine u Tenji pored Osijeka, zajedno o sa još dve osobe. Ovaj film donosi priču o zaboravljenom mirotvorcu i proučava kako je do ovakvog događaja uopšte došlo. Od premijere, film prate burne reakcije javnosti, o čemu smo i razgovarali sa njime. Ali ovo je bio i dobar povod da razgovaramo i o drugim njegovim ostvarenjima, poput filma "El Shatt — nacrt za utopiju", o izbegličkom kampu krajem Drugog svetskog rata u kojem su bili smešteni stanovnici mahom iz Dalmacije i koji je poslužio kao primer za društvo koje nas je sačekalo nakon rata. Između ostalog, govorili smo i o Zagrebačkoj sceni devedesetih, radiju 101, klubu Močvara, andergraund sceni i mnogim drugim temama. Ukoliko želite da pogledate filmove, evo linkova: 1. „El Shatt": https://www.kmod.hr/film/el-shatt-nacrt-za-utopiju/ 2. „O jednoj mladosti": https://www.kmod.hr/film/o-jednoj-mladosti/ Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

  • Dec 7, 2025 · 2 hr 40 min

    „Kad se sruši poverenje u institucije, verujemo internetu jer nam to daje neku vrstu sigurnosti.”

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Svi smo svedoci činjenice da je poverenje u nauku, obrazovni i zdravstveni sistem, na najnižim granama. Razvojem društvenih mreža, tehnologije algoritama i sada sa veštačkom inteligencijom kreirao se fenomen koji je bilo nemoguće predvideti u vreme rađanja interneta, a to je da će u svetu u kojem su informacije dostupne svima i to lakoćom koju civilizacijski nismo poznavali ranije dovesti do fenomena — antinauke i relativizacije naučno dokazanih istina. Kako se to desilo? Koji mehanizmi dovode do toga? Kako izgleda, uopšte, proces odlučivanja, kako na individualnom tako i na društvenom nivou? Kako odlučujemo kome i čemu verujemo? Koji su mehanizmi koji nas dovode do grešaka u prosuđivanju, zaključivanju i mišljenju? Koje su to kognitivne pristrasnosti, kognitivne pogreške i na koji način politika, to jest, političke kampanje, ekonomija, to jest mehanizmi komercijalnih tržišta, koriste upravo ove alate da bi ostvarili svoje ciljeve dok nas ostavljaju u iluziji slobodnog izbora. Nauka koja se bavi ovim fenomenima iz domena psihologije nosi naziv JDM (Judgment and Decision Making in psychology), empirijski dokazuje na koji način ovi mehanizmi rade. Prva Nobelova nagrada koju je dobio psiholog je dodeljena krajem devedesetih Danijelu Kanemanu upravo iz ove oblasti, a s obzirom na to da se Nobel ne dodeljuje za psihologiju, simptomatično je da je nagrada dodeljena za ekonomiju, iako se čovek ekonomijom nikada nije bavio u životu. Naša gošća ove nedelje je prof. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu gde, pored pozicije profesorke, radi i kao viša naučna saradnica, a oblast koju pokriva je psihološki aspekt ljudske racionalnosti, to jest, kompleksne kognicije. Ukoliko vas zanima o čemu smo govorili u epizodi, svi materijali su na sledećim linkovima: 1. Zbirka radova na temu kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6668 https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/18701. 2. Bullshit Statements and Bullshitting