HistoryCast

PodMedia

HistoryCast otkriva priče iza istorijskih činjenica, upoznaje ljude iza istorijskih likova i nalazi život iza istorijskih datuma.

Play

Open in

22 episodes
weekly
Avg 2 hr 8 min
English

Support the show

Goes straight to the publisher. podnod takes nothing.

Support

Episodes 22

Newest Oldest Longest

All20 Unplayed20 In progress0 Played0

Counted on this page — what you have heard stays on this device, so it is not something the list can be paged by.

S3 · E45
August 21 · 2 hr 43 min
147 - Ivo Andrić
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast U biografiju Ive Andrića stalo je dovoljno istorije za nekoliko života. Rođen u Travniku, odrastao uz most u Višegradu, školovan u Sarajevu, Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, Andrić je još kao gimnazijalac pripadao pokretu Mlada Bosna. Posle Sarajevskog atentata uhapšen je u talasu progona južnoslovenske omladine i kao politički zatvorenik prošao mariborsku tamnicu, konfinaciju i godine bolesti. Nekadašnji zatočenik Austrougarske potom postaje diplomata nove jugoslovenske države. Služba ga vodi od Vatikana i Bukurešta do Pariza, Madrida, Brisela i Ženeve, dok u evropskim bibliotekama i arhivima prikuplja građu koja će kasnije ući u njegove pripovetke i romane. Vrhunac njegove diplomatske karijere dolazi 1939. godine, kada je imenovan za poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i akreditive predaje Adolfu Hitleru. U martu 1941. godine, pošto je već tražio da ude razrešen dužnosti, Andrić kao zvanični predstavnik prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Posle Aprilskog rata vraća se u okupirani Beograd, odbija da prima penziju, ne potpisuje Apel srpskom narodu i traži da se njegove pripovetke ne objavljuju dok narod strada. U povučenosti jedne sobe u Prizrenskoj ulici nastaju tri velika romana koja će 1945. godine biti objavljena jedan za drugim: "Na Drini ćuprija“, "Travnička hronika“ i "Gospođica“. Kod Andrića istorija deluje kao pritisak na ljudske sudbine. Carevine se smenjuju, granice pomeraju, vlasti menjaju jezike i zastave, dok ljudi pokušavaju da prežive među strahovima, nasiljem, verom, ćutanjem i sitnim oblicima otpora. Njegovi mostovi, kasabe, zatvori, konzuli i veziri pripadaju prošlosti, ali pitanja koja postavljaju ostaju neprijatno savremena. Kako su detinjstvo u Višegradu, iskustvo političkog zatvorenika i diplomatska služba oblikovali Andrićev pogled na čoveka i istoriju? Koliko je arhivska građa uticala na "Travničku hroniku“? Šta most predstavlja u svetu u kojem se oko njega smenjuju države, vojske i gospodari? I kako je pisac sa Balkana 1961. godine stigao do Nobelove nagrade za književnost? O životu, vremenu i delu Ive Andrića razgovaraju istoričar Nikola Đukić i istoričarka umetnosti dr Jovana Milovanović.
S3 · E44
August 12 · 2 hr 11 min
146 - Kralj Aleksandar Obrenović
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Majsko veče 1903. godine u Beogradu nije nagoveštavalo ništa posebno osim još jedne zagušljive noći u gradu koji se i dalje trudio da liči na Evropu dok mu je pod kožom ključao Balkan. U Starom konaku, poslednji izdanak loze koja je Srbiji dala nezavisnost i prve zakone, mladi kralj Aleksandar Obrenović, verovao je da je vojsku primirio, a narod ućutkao. Ali, dok su se u dvoru gasile sveće, u senci obližnjih kafana oficiri su već kvasili grla rakijom, stežući balčake sablji kojima će te noći poseći jednu istorijsku epohu. Beograd je mirisao na zaveru. Tako bi otprilike počela epizoda Majski prevrat - finalna epizoda sage o najkrvavijem porodičnom i vladarskom sukobu na Balkanu, srpskoj Igri prestola ili Ratu dveju ruža - ratu dinastija Obrenović i Karađorđević i sudaru dva sveta koji nisu mogli da koegzistiraju. Sa jedne strane, Aleksandar, sin oca koji ga je prerano bacio među vukove i majke čija ga je posesivnost emocionalno oštetila, izrastao u čoveka koji je zbog ljubavi prema Dragi Mašin bio spreman da spali sve mostove i sa porodicom i sa političkom i vojnom elitom. S druge strane, zavera koja se plela od Sankt Peterburga do beogradskih kasarni, čekajući trenutak da "narodnu“ dinastiju zameni onom koja je obećavala povratak korenima.
S3 · E43
August 3 · 3 hr 4 min
145 - Ustanak u Srbiji 1941.
HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Leto 1941. godine Srbija je dočekala u državi koja više ne postoji. Vraćamo se u trenutak posle velikog sloma: Kraljevina Jugoslavija je poražena u Aprilskom ratu, država je raskomadana, vojska razbijena, kralj i vlada su u emigraciji, okupacioni poredak se uspostavlja brutalnom silom, a ljudi pokušavaju da razumeju u kakvom se svetu bude. Srbija je pod nemačkom vojnom upravom, opkoljena novim granicama, strahom, propagandom, glađu, izbeglicama, vestima o zločinima i svakodnevicom u kojoj svaka odluka odjednom može da znači život ili smrt. Istovremeno, iz razorenog političkog i društvenog pejzaža počinje da se rađa otpor. Nikola Đukić, Nikola Šipka i Ivan Drljača govore o početku ustanka u Srbiji 1941. godine, o trenutku kada antifašistička borba postaje stvarni izbor: Da li se čeka povoljniji trenutak, da li se puca odmah, kome se veruje, za koga se gine, šta znači boriti se protiv okupatora kada odmazda pogađa čitava sela, gradove, porodice i taoce? Pričamo o Srbiji u prvim mesecima okupacije, o ljudima koji biraju strane u zemlji koja se još nije oporavila od poraza, o partizanima i ravnogorskom pokretu, o nadi da se istorija može preokrenuti, ali i o sunovratu koji dolazi kada se otpor protiv okupatora ukrsti sa ideološkim sukobom, rivalstvom, strahom, osvetom i pitanjem: Ko će posle rata imati pravo da kaže da je predstavljao narod? 1941. u Srbiji nosi u sebi sve kontradiktornosti jugoslovenskog rata. To je godina unutrašnjih lomova, godina u kojoj se biraju strane, menjaju savezništva, rađaju sukobi koji će obeležiti čitav rat i čije posledice odjekuju zaglušujuće glasno i zastrašujuće i danas. Pričamo kako o hrabrosti tako i o sunovratu. O nadi da se okupatoru može pružiti otpor, ali i o trenutku kada se rat protiv istog tog okupatora prepliće sa građanskim ratom. O zemlji u kojoj se više ne zna da li je opasnije ćutati, delovati i pogrešiti, sklanjati se, boriti se i verovati. I kome.
S3 · E42
July 22 · 1 hr 30 min
144 - Vuk Branković
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Malo je imena u srpskoj istoriji koja su toliko dugo nosila teret jedne reči kao ime Vuka Brankovića. Izdaja. Vekovima je u narodnoj pesmi, predanju, kolektivnoj svesti i svakodnevici Vuk Branković ostajao onaj koji je "izdao na Kosovu”, čovek koji je napustio kneza Lazara u najtežem trenutku i time zauvek zaslužio prokletstvo. U tom velikom kosovskom rasporedu uloga, Lazar je dobio oreol mučenika, Miloš Obilić slavu junaka, a Vuk Branković krivicu čoveka koji je preživeo. Ali istorija, kao i obično, nije tako jednostavna. Vuk Branković bio je jedan od najmoćnijih srpskih velikaša druge polovine XIV veka, gospodar oblasti koja se prostirala od Skoplja preko Kosova, Prištine, Prizrena i važnih puteva, rudnika i trgovačkih veza. Bio je zet kneza Lazara, politički saveznik, čovek iz sveta u kome se nekadašnje Dušanovo carstvo već raspalo na oblasti, interese, porodične saveze i neprekidnu borbu za opstanak između Ugarske, Bosne, Vizantije i sve snažnijeg Osmanskog carstva. Na Kosovo polje 1389. godine Vuk Branković je došao kao jedan od ključnih učesnika bitke koja će, mnogo više nego što je tada iko mogao da zna, postati temelj srpskog istorijskog sećanja. Posle bitke, knez Lazar je poginuo, sultan Murat je ubijen, srpska vlastela je teško stradala, a Balkan je ušao u novo vreme, u kome se više nije postavljalo pitanje da li Osmanlije dolaze, nego ko će i koliko dugo moći da im se odupire. Vuk je preživeo Kosovo. I baš to preživljavanje, u svetu u kome su smrt i mučeništvo dobili gotovo mitsko značenje, kasnije je postalo prostor za sumnju. U istorijskim izvorima nema dokaza da je izdao kneza Lazara. Naprotiv, posle Kosovske bitke on je nastavio da se suprotstavlja Osmanlijama, pokušavao da očuva svoje oblasti i političku samostalnost, sve dok ga pritisak Bajazita nije slomio. Na kraju je završio kao osmanski zarobljenik, daleko od slike izdajnika koji je za nagradu dobio vlast. Pa ipak, istorijske činjenice često imaju slabiji glas od pesme. A pesma pamti ono što narodu treba da objasni poraz, gubitak, raspad čitavog jednog sveta i pitanje koje ne prestaje da boli: Kako je moguće da je Kosovo izgubljeno? U tom odgovoru Vuk Branković postao je simbol i krivac. Nikola Đukić i Nikola Šipka razgovaraju o stvarnom Vuku Brankoviću, čoveku iza predanja i iza vekova ponavljanja jedne optužbe. Ko je bio Vuk Branković pre Kosovske bitke? Kakvu je ulogu imao u svetu srpske vlastele posle raspada carstva? Šta se zaista zna o njegovom držanju 1389. godine? Kako je nastao mit o izdaji i zašto je baš on morao da ponese tu ulogu?
S3 · E41
July 15 · 3 hr 25 min
143 - Bizmark
Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Kako je izgledala Evropa pre i nakon što se jedan čovek umešao u njeno rekreiranje? Kako se od razjedinjenih kneževina stiže do jedne sile koja menja tok istorije? Bizmark, Gvozdeni kancelar koji je krvlju i gvožđem krojio mapu Evrope i od mozaika malih nemačkih država stvorio moćnu carevinu, tema je naše priče. Ali ko je zapravo bio Oto fon Bizmark? Da li je on bio samo bezobzirni pragmatičar i majstor realpolitike ili vizionar koji je razumeo krhkost mira bolje od svojih savremenika? Iza slike državnika koji krv i čelik pretvara u politiku, krije se mnogo složenija figura. Konzervativac koji uvodi socijalne reforme, tvorac sistema koji održava mir u Evropi gotovo dve decenije, ali i čovek čija politika postavlja temelje budućih sukoba. Iza maske hladnog i proračunatog državnika krio se čovek burnog temperamenta, dramatični hipohondar čestih emotivnih lomova koji je utehu tražio u hedonizmu i neverovatnoj količini hrane i pića. Bio je čovek kontradiktornosti, aristokrata koji je prezirao parlamentarizam, a ipak je uveo opšte pravo glasa kako bi osigurao podršku naroda. Njegova harizma, moć manipulacije i neverovatna volja nisu slamale samo političke protivnike, već su često držale na ivici i same vladare kojima je služio. U ovoj epizodi, naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača analiziraju uspon čoveka koji je dominirao evropskom diplomatijom decenijama. Od mladih dana provedenih u buntovništvu i potrazi za sopstvenim identitetom, preko diplomatskih misija gde stiče važne prijatelje, još važnije neprijatelje i moćne saveznike, pa sve do trenutka kada preuzima kormilo Pruske i započinje proces koji će zauvek promeniti svet. Kako je Bizmark uspeo da nadmudri najveće umove svog vremena? Na koji način je balansirao između konzervativnih vrednosti i radikalnih društvenih reformi, poput uvođenja prvog penzionog sistema na svetu? I zašto je njegov odlazak sa političke scene označio početak kraja stabilnosti koju je tako pažljivo gradio? Danas pričamo o čoveku čija senka i danas pada na modernu Evropu, o ličnosti koja je podjednako bila voljena i osporavana, ali nikada ignorisana.
S3 · E40
July 3 · 3 hr 50 min
142 - Američki rat za nezavisnost
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Kada pomislimo na američku revoluciju, pred očima nam ne promiču pergamenti, deklaracije ni parlamentarna zasedanja, već prizori iz filmova. Ali ti kadrovi, koliko god da su upečatljivi, samo su fasada jedne mnogo dublje priče. Jer stvarni rat za nezavisnost nije izgledao kao spektakl iz serijala "Sons of Liberty" ili filma "The Patriot“, ni kao precizni kadrovi Spilbergovog "Linkolna“. Bio je nepredvidiv, grub, spor, i daleko dublji od režiranog spektakla; pun odluka donetih u trenutku kada se više nije moglo bežati od sebe. A početak i središte svega bila je ideja. Ne teorija, ne slogan, ne romantični san, već ideja kao unutrašnja sila. Ona koja vas probudi, preobrazi, učini da vam vlastiti strah postane manji od nepravde koju trpite. Ideja da običan čovek ima pravo da utiče na svet u kojem živi. Ideja koja je bila toliko snažna da su je ljudi nosili u sebi, spremni da izgube sve osim nje. I baš od te ideje krećemo i danas. Ne od velikih bitaka, nego od trenutka kada je prva iskra prešla iz nezadovoljstva u odluku. U ovoj epizodi Dejan Nikolić i Nikola Đukić prate kako se kolonijalni bes pretvara u artikulisan stav; kako stav prerasta u pokret i kako, na kraju, ili možda ipak na početku svega, pokret prerasta u revoluciju koja više ne može da se zaustavi. Oni govore i o kolonijama koje se raspadaju i spajaju istovremeno, o ljudima koji su ulazili u borbu bez ikakve garancije da će pobediti, osim vere da ideja za koju se bore vredi više od stabilnosti koju napuštaju. Tu su i vojnici koji nisu ličili na vojsku, diplomate koje su u Evropi tek jako kasno shvatile razmere preokreta, vođe koje su naizmenično donosile briljantne odluke i pravile katastrofalne greške. Sve ono što istorija obično zanemari je tu - unutrašnji sukobi, ekonomski pritisci, ideološke tenzije koje su pretile da unište revoluciju pre nego što je uopšte to postala. A ispod svega je ista nit. Ideja kao početak i centar otpora, jača od engleskih brodova, Crvenih mundira, taksi, straha od odmazde. Ideja koja je ljude lomila i istovremeno podizala, koja im je davala razlog da žive, bore se i pređu tačku bez povratka. Ako su filmovi okvir, mi danas gledamo ono što se dešavalo van okvira. I kada se sve sabere, postaje jasno da se Američka revolucija nije dogodila zato što su neki ljudi želeli trenutak slave, već zato što su shvatili da više ne mogu da žive u svetu koji im ne pripada i u kome se ne pitaju ni za šta, pa ni za svoje živote. Svaka ideja u revoluciji imala je svoju cenu, samo što je ta cena, u očima onih koji su je nosili, bila prihvatljiva. Jer revolucija počinje onog trenutka kada ideja slobode postane važnija od sopstvene sigurnosti.
S3 · E39
June 25 · 1 hr 35 min
141 - Duško Popov, kodno ime "Tricikl"
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Dušan Duško Popov pripada onim ljudima čiji život deluje kao da ga je neko napisao previše smelo, a ipak je bio stvaran. Rođen u imućnoj srpskoj porodici, obrazovan kao pravnik, formiran između Beograda, Dubrovnika i evropskih centara moći, nosio je u sebi ono što je za obaveštajni rad bilo dragocenije od pukog znanja: Samopouzdanje, hladnu prisebnost, društvenu veštinu i sposobnost da svakome pruži upravo onu verziju sebe koju ovaj želi da vidi. U vremenu kada je Evropa tonula u rat, Popov je ulazio u najopasnije prostore bez buke, bez parade i bez uniforme slavnog junaka, ali sa glavom čoveka koji razume kako se istorija često prelama daleko od fronta. Nikola Đukić i Nikola Piperski otvaraju priču o čoveku koji je uspeo da živi nekoliko života istovremeno. Duško Popov bio je pravnik, oficir, kosmopolita, čovek visokog društva, ali i trostruki agent čije je kodno ime Tricycle ostalo upisano u istoriju obaveštajnog rata. Kretao se između Abvera, britanske službe MI6 i jugoslovenskih obaveštajnih službi, igrajući partiju u kojoj je i najmanji pogrešan korak značio kraj života. Njegov teren bili su saloni, hoteli, kockarnice, ambasade i zatvorene sobe u kojima se govorilo malo, a odlučivalo mnogo. Popovljeva biografija nosi u sebi gotovo sve što jednu istorijsku priču čini neodoljivom i sasvim sigurno filmskom. Još pre rata dolazi u dodir sa nacističkom Nemačkom i vrlo rano prepoznaje prirodu poretka koji se rađa. Prijateljstvo sa Johanom Jebsenom uvodi ga u obaveštajni lavirint, a Britanci ubrzo shvataju da pred sobom nemaju tek čoveka od stila, već operativca izuzetne vrednosti. Nemcima postaje Ivan, Britancima Tricikl/Tricycle, a njegova uloga vremenom prerasta u jednu od važnijih figura velike savezničke igre obmane. Posebno mesto u njegovoj priči zauzima epizoda sa Amerikom i upozorenjima koja su se ticala japanskog interesovanja za Pearl Harbor. Tu se otvara jedno od najprovokativnijih pitanja čitave biografije Duška Popova: Šta se dešava kada čovek donese informaciju od ogromne važnosti, a sistem odbije da je zaista čuje? Kasnije će učestvovati i u široj savezničkoj mreži obmana koja će imati značajnu ulogu u pripremi iskrcavanja u Normandiji. Oko Duška Popova se stvorila i aura koja je gotovo sama po sebi postala legenda. Veza sa Ianom Flemingom, kazino u Estorilu, elegancija, smelost, osećaj za rizik, sve je to doprinelo da se njegovo ime često dovodi u vezu sa nastankom lika Džejmsa Bonda. Kako god bilo, činjenica je da je jedan Srbin, školovani pravnik i čovek iz visokog društva, uspeo da postane ključna figura rata koji se vodio bez fanfara, bez marševa i bez aplauza. Rat u senci tražio je drugačiju vrstu hrabrosti - glavu koja ostaje hladna dok se sve oko nje raspada, lice koje ne odaje ništa i čoveka koji ume da izgovori tačno onu laž koja menja tok događaja. Ovo je priča o Dušku Popovu, čoveku koji je hodao kroz rat u savršeno krojenom odelu, ali i o epohi u kojoj je istina stalno kasnila, u kojoj su lojalnosti bile višeslojne, a opstanak zavisio od sposobnosti da se istovremeno misli brzo, glumi ubedljivo i ćuti kada je najpotrebnije.
S3 · E38
June 16 · 1 hr 52 min
140 - Vikinzi
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Nikada pre se u Britaniji nije pojavila takva strahota kakvu smo sada pretrpeli od paganskog naroda… Pogledajte crkvu Svetog Kutberta, ukaljanu krvlju Božjih službenika, lišenu svih svojih ukrasa; mesto svetije od bilo kog drugog u Britaniji prepušteno je paganima da ga pogane O napadu Vikinga na obalu Škotske ovako je pisao monah Alkuin iz Jorka, tada već ugledni učenjak na dvoru Karla Velikog; u pismu upućenom engleskim crkvenim ljudima, on opisuje lom sveta koji je poznavao. Tada evropska pisana istorija prvi put “čuje” Vikinge kako dolaze sa mora: Lindisfarn, 793. godina, i jedan od najvažnijih manastira anglosaksonskog sveta. U drugim zapisima tog vremena pominju se i neobični znaci koji su prethodili napadu - "vatrene zmije“ na nebu, oluje, pomračenja. Srednjovekovna mašta ili način da se objasni ono što je delovalo neshvatljivo, tek, već tada je rođena slika Vikinga koja će trajati vekovima. Demonska stvorenja, skoro pa natprirodna bića, poluljudi koji dolaze iz mraka, brzo i bez upozorenja, i posle kojih ništa ne ostaje isto. Kasnije, o njima se često govori kao o razbojnicima sa severa, ljudima koji su dolazili niotkuda, palili, pljačkali i nestajali sa plimom. Ali ta slika, koliko god bila upečatljiva, zapravo je samo deo mnogo šire priče. Jer Vikinzi jesu bili ratnici i osvajači, ali pre svega moreplovci koji su stigli do obala Severne Amerike vekovima pre Kolumba, trgovci koji su povezivali Baltik sa Bagdadom, istraživači koji su naseljavali Island i Grenland, ljudi koji su u svojim sagama pokušavali da razumeju svet oko sebe. Njihovi brodovi, dugi i uski, građeni sa preciznošću koja i danas izaziva divljenje, bili su simbol jedne civilizacije koja je razumela more bolje nego iko u svoje vreme. Sa njima su prelazili okeane bez karata kakve danas poznajemo, oslanjajući se na zvezde, vetrove i iskustvo koje se prenosilo generacijama. A iza svega toga, iza života u surovim uslovima, iza borbe za opstanak u nemilosrdnom svetu Severa, stoji i jedan neverovatan svet verovanja, mitova i priča. Odin, Tor, Ragnarok. Priča o tri boginje sudbine koje sede pored korena drveta sveta, Igrdasila, i pletu niti života. Čak ni bogovi ne mogu da promene ono što su Norne zapisale. Ovaj uvid u neizbežnu sudbinu davao je Vikinzima neverovatnu hrabrost. Hrabrost koja se meri spremnošću da se ide do kraja, bez obzira na ishod, da bi se stiglo u Valhalu. Zato su u bitke išli bez straha, često sa osmehom. Duhovnost Vikinga je zapravo bila slavljenje životne sile i lične časti. Priča o Vikinzima je kompleksna istorija društva koje je u nekoliko vekova ostavilo trag od obala Engleske, preko reka Rusije, sve do Mediterana. Trag iza njih ostao je u jeziku, zakonima, trgovini i kulturi Evrope kakvu danas poznajemo. Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz taj svet, od prvih pohoda i razloga koji su ih pokrenuli, preko njihovih brodova, ruta i osvajanja, pa sve do pitanja koje ostaje i danas otvoreno: Ko su zapravo bili Vikinzi, kada skinemo slojeve mita koje smo vekovima gradili oko njih?
S3 · E37
June 11 · 2 hr 29 min
139 - Hemingvej
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Ernest Hemingvej je pripadao onoj retkoj vrsti pisaca kod kojih se život ne može odvojiti od književnosti, jer je sve što je proživeo - ratovi i rovovi, ranjavanja, ljubavi, pijanstva, lov, more, koride, pa i slava i propadanje - na kraju završilo u njegovim romanima.Sva ta iskustva koja je jurio i avanture u kojima se uglavnom svojom željom našao, ali pre svega jedinstven stil pisanja koji je promenio književnost XX veka, stvorili su od njega pisca čiji je život već za njegovog vremena počeo da liči na legendu, a on sam na junaka jednog od svojih romana. Hemingvej je od početka gradio sopstveni mit, nastao iz stvarnog iskustva, dok je hrlio ka izazovima veka koji je lomio i menjao ljude, države, umetnost, pa i jezik. U Prvi svetski rat otišao je kao vrlo mlad čovek, vozač ambulantnih kola na italijanskom frontu, a vratio se ranjen i zauvek pomeren iz sveta u kome se verovalo da hrabrost, ljubav i smrt mogu da se objasne jednostavnim rečima. Bio je novinar, ratni dopisnik, svedok Španskog građanskog rata i Drugog svetskog rata, čovek pariskih kafana, kubanskih obala i američka književna legenda. Voleo je burno, živeo preterano intenzivno, pisao iskreno i precizno, ali, iza slike snažnog muškarca koji peca, pije, lovi i izaziva sudbinu, stajala je mnogo složenija priča o strahu, ranjivosti, potrebi za dokazivanjem i ceni slave. Hemingvej nije pisao o velikim životnim temama tako što ih je objašnjavao. U svojim romanima "Zbogom oružje”, "Za kim zvona zvone”, "Sunce se ponovo rađa” i "Starac i more”, on ih je svodio na ono najteže - na čoveka pred samim sobom. Jer "pisac uvek živi sam". Zato njegove rečenice često deluju jednostavno, kratko i mirno, ali iz njih izbija iskrenost, životnost i čitav jedan vek u kome su hrabrost, slabost i dostojanstvo stalno stajali na istoj liniji. Nikola Đukić i dr Jovana Milovanović razgovaraju o Ernestu Hemingveju, piscu koji je obeležio XX vek i čoveku koji je svoj život pretvorio u neprekidni obračun sa granicama. Gde počinje stvarni Hemingvej, a gde legenda koju je sam hranio? Kako su ratovi, ljubavi, putovanja i susreti sa smrću oblikovali njegov pogled na svet? I zašto se njegova dela i danas čitaju u dahu i bez daha i deluju kao da su napisana bez ijednog suvišnog slova?
S3 · E36
June 1 · 1 hr 58 min
138 - Pokrštavanje Slovena
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Pre nego što su Sloveni postali hrišćani, njihova vera prebivala je u svetu šuma, reka i ognjišta. Slovenski bogovi stanovali su u hrastu, u gromu, u zemlji; svet je bio cikličan, a priroda sveta. Vera je bila utkana u svakodnevicu: U setvu i žetvu, u porodične rituale, u smenu godišnjih doba. Granica između svetog i svetovnog nije bila oštra; kosmos se osećao, nije se tumačio kroz tekst. U takav svet ulazi hrišćanstvo, sa jasnim teološkim okvirom, razvijenom crkvenom hijerarhijom i knjigom kao autoritetom. Taj susret svetova ne menja samo religijsku pripadnost, već način na koji se razume istorija, vreme, zakon i sama ideja zajednice. Nova vera dolazi uz politiku, diplomatiju i rivalitet Rima i Carigrada. Velikomoravska traži crkvenu samostalnost, franačko sveštenstvo insistira na latinskom jeziku, Vizantija prepoznaje priliku da proširi uticaj, dok Rim pažljivo odmerava granice sopstvenog autoriteta. U toj napetosti između velikih centara moći otvara se prostor za dvojicu ljudi koji će trajno promeniti slovensku istoriju. Ćirilo i Metodije, braća iz Soluna, obrazovani u vizantijskom intelektualnom svetu, svesni da pitanje vere među Slovenima nije samo teološko, već i jezičko i političko. Njihova odluka da prevedu Jevanđelje na slovenski jezik i stvore glagoljicu pokreće proces koji prevazilazi misionarski rad.
S3 · E35
May 23 · 1 hr 21 min
137 - Raspućin
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Hajde prvo odgledajte početak. Samo polako. Okej, ako ste završili sa seckanjem recitovanja našeg Nikole Šipke, za ovu priliku promovisanog od strane kuma i kolege Nikole Đukića u maršala Žukova, za viralni video uradak pod nazivom "Bat tu Moskou čiks hi voz sač a lavli dir", bilo bi lepo da se vratimo u materiju. Da polako uđemo u priču u kojoj je teško razdvojiti istoriju i biografiju jednog čoveka od onoga što smo o njemu naučili kroz refrene, filmove, legende i prepričavanja istih. Kako je Grigorije Raspućin prerstao u globalni fenomen, ikonu pop kulture, simbol, stereotip? I na koji način, posle smrti, praktično prestaje da bude istorijska ličnost i postaje figura koju svako oblikuje kako mu odgovara: Razvratnik, svetac, prevarant, politički igrač, dvorska senzacija, gotovo mitsko biće koje "ne može da umre“? I ko je zapravo bio Raspućin? Da li je seljak iz Sibira, mistik, iscelitelj, manipulator, svojim sposobnostima zaista postao ozbiljan politički faktor ili je cela priča o njemu samo proizvod očajničke potrebe jedne porodice da spasi naslednika i "prepumpavanja" njegovog stvarnog uticaja od strane preplašene dvorske kamarile? U trenutku kada Rusko carstvo ulazi u krizu koja će ga na kraju i slomiti, Raspućin se pojavljuje u samom srcu vlasti, u porodici Romanov. Bio je bez formalnog obrazovanja, ali sa reputacijom svetog čoveka, mistika i iscelitelja. Upravo ta reputacija dovodi ga u Sankt Peterburg, gde upoznaje carsku porodicu. Naslednik prestola, carević Aleksej, bolovao je od hemofilije, a Raspućin je, na neki način, koji i danas izaziva rasprave, uspeo da spreči da dečak ne iskrvari na smrt i olakšavao mu tegobe. To mu donosi ogromno poverenje carice Aleksandre.
S3 · E34
May 14 · 1 hr 43 min
136 - Otkriće Troje
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Da li je Troja bila samo fantastična vizija slepog pesnika ili stvarna prestonica koja je oblikovala temelje evropske civilizacije? Danas istražujemo grad koji je tri milenijuma odbijao da umre. Sa istoričarima umetnosti, dr Jovanom Milovanović i dr Nikolom Piperskim, dešifrujemo slojeve Hisarlika i Homerovih epova. Zašto je Troja postala univerzalni simbol opsade, izdaje i herojstva, i kako je vizuelna kultura, od renesansnog slikarstva do holivudskih spektakla, oblikovala našu sliku o ovom gradu? Razgovaramo i o tome kako su Ilijada i Odiseja od književnih remek-dela postali arheološki priručnici i zašto je proučavanje epova ključno za razumevanje antičkog mentaliteta. Analiziramo i rad Hajnriha Šlimana, čoveka koji je svet ubedio u postojanje Troje. Šliman je bio trgovac, sanjar, avanturista i ali čovek koji je promenio tok arheologije. Njegova potraga za Trojom bila je i lična opsesija, potraga za sopstvenim snovima oblikovanim uz Homerove stihove. Njegova istraživanja Troje teško je svesti na jednu reč. Ona su istovremeno bila i otkriće i problem. Otkrio je lokalitet koji će promeniti razumevanje bronzanog doba, ali je u toj potrazi i nepovratno uništio delove slojeva koje je smatrao nevažnim. Pitanje koje ostaje iza njega nije samo šta je pronašao, već i šta je zauvek izgubljeno.
S3 · E33
May 7 · 2 hr 27 min
135 - Mihajlo Pupin
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Karte za HistoryCast uživo na: https://tickets.rs/event/historycast_live_ii_svetski_rat_jugoslavija_1941_26328 Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Vojvođanska ravnica, Idvor, horizont koji kao da se ne završava, skromna kuća i pred njom dečak koji još uvek ne zna da će mu ime jednog dana izgovarati s neizmernim poštovanjem u amfiteatrima hiljadama kilometara daleko od rodnog mesta. Mihajlo Pupin ne polazi u svet kao čudo od deteta, nego kao neko ko mora sve da zasluži od nule. I baš tu počinje priča koja nas vodi sa njim preko okeana, u Njujork, tokom godina i poslova koji iscrpljuju, noći u kojima se uči dok drugi spavaju i dana kada ništa ne ide kako treba. Radi, uči, greši, nastavlja. I vremenom zasluženo dolazi do svog mesta na Univerzitetu Kolumbija, gde počinje deo priče zbog kog ga danas pamtimo: Pupinovi kalemi, eksperimenti, patenti, unapređenje telegrafskih i telefonskih linija, usavršavanje bežičnih komunikacionih tehnologija, ali i rentgenologije i elektrotehnike. Ono što je nekada bilo daleko, zahvaljujući Mihajllu Idvorskom Pupinu postaje dostupno. Nikola Đukić i Ivan Drljača danas prate njegov životni put, i pokazuju koliko je taj put bio nesiguran, koliko je puta mogao da se završi mnogo ranije, i koliko je svaka sledeća odluka bila važna. Nauka je samo jedan deo te slike. Drugi, možda i važniji deo je neverovatan čovek, izuzetno zanimljiva ličnost, dobrotvor koji ulaže novac u školovanje drugih, koji se uključuje u političke tokove, koji koristi svoje ime kada treba da se čuje glas zemlje iz koje je potekao.
S3 · E32
May 1 · 1 hr 58 min
134 - Pad Berlina, drugi svetski rat
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ / historycast Berlin, april 1945. Grad koji je godinama diktirao tempo rata sada čeka sopstveni kraj. Nema više velikih planova, samo odlaganje neminovnog. Ulica po ulica, zgrada po zgrada, Treći rajh se urušava pred očima sveta. Ova epizoda vodi nas kroz poslednje poglavlje rata u Evropi, ali ne pričamo samo o poslednjih nekoliko dana u Berlinu. Početak kraja dolazi ranije. U decembru 1944. nemačka vojska pokušava poslednji veliki preokret u Ardenima. Iznenađenje, magla, tenkovi koji probijaju savezničke linije, i bezumna nada da se tok rata može vratiti unazad, iako su resursi davno potrošeni, a vreme izgubljeno. Istovremeno, na istoku se sprema udar koji menja sve. Sovjetska ofanziva između Visle i Odre u januaru 1945. razbija nemačku odbranu i otvara put ka srcu Rajha. Front se pomera toliko brzo da Berlin jedva da može da shvati šta se dešava. U Mađarskoj, kod Balatona, pokreće se poslednja nemačka kontraofanziva, pokušaj da se sačuva ono što je ostalo od naftnih izvora i vojne snage. Završava se isto kao i Ardenska bitka - brzo i krvavo, bez rezultata koji bi promenio ishod. Zapadni saveznici prelaze Rajnu. Linija koja je decenijama smatrana prirodnom granicom odbrane pada brže nego što je iko očekivao. Rat više nema geografske prepreke. Svi putevi vode ka Berlinu. A Berlin postaje veoma krvavo bojno polje. U ovoj epizodi našeg serijala o Drugom svetskom ratu Nikola Đukić i Nikola Šipka prate poslednje dane nacističke Nemačke kroz borbe koje se vode na ulicama, u podrumima, među civilima i vojnicima koji znaju da je kraj već stigao, samo još nije formalno proglašen. Govorimo o strategiji, ali i o raspadu sistema, o komandama koje više niko ne može da izvrši, o iluzijama koje opstaju do poslednjeg trenutka. Pad Berlina je trenutak u kome jedna ideologija prestaje da postoji, makar u onom obliku u kome je vodila Evropu u rat. Završnica koja dolazi uz ogromnu cenu i ostavlja kontinent podeljen, iscrpljen i promenjen zauvek.
S3 · E31
April 25 · 1 hr 20 min
133 - Nuklearna katastrofa u Černobilju
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ Karte za HistoryCast uživo na: https://tickets.rs/event/historycast_live_ii_svetski_rat_jugoslavija_1941_26328 Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Noć između 25. i 26. aprila 1986. godine počinje kao tehnički test, a završava se kao trenutak koji će zauvek promeniti odnos sveta prema energiji, moći i istini. U reaktoru broj 4 nuklearne elektrane "Vladimir Ilič Lenjin" u Černobilju, na samom rubu sovjetskog sistema koji je godinama gradio sliku nepogrešivosti, desilo se ono što se nije smelo ni zamisliti - nuklearna katastrofa. Četrdeset godina kasnije, ova epizoda ne vraća nas samo u tu noć, već u čitav svet koji ju je proizveo. U Sovjetski Savez u doba Mihaila Gorbačova, u trenutak kada se između ideologije i stvarnosti već otvaraju pukotine; u trku koja koja je bila koliko politička i vojna, toliko i tehnološka i simbolička, i u logiku sistema koji je više verovao u kontrolu narativa nego u priznavanje greške. Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz lanac odluka, propusta, ljudskih sudbina. Od od inženjerskih kompromisa i konstrukcionih slabosti reaktora, preko noćne smene Černobiljske nuklearne elektrane koja pokušava da ispuni naređenje, sve do trenutka kada se kontrola pretvara u iluziju, eksploziju, nesreću, katastrofu. Šta se zapravo dogodilo te noći? Ko je znao, a ko je ćutao? I koliko je daleko otišla potreba da se istina zadrži unutar zidova jednog sistema? Ali Černobilj su i ljudi koji su danas već skoro zaboravljeni - vatrogasci koji prvi izlaze na teren, ne znajući šta zapravo gori, rudari koji kopaju ispod reaktora, lekari koji leče ono što medicina tada jedva razume. Kao spomenik i opomena i danas stoji čitav jedan grad, Pripjat, koji se budi u neznanju i zauvek ostaje zamrznut u tom jednom danu. Mnogo je tu priča o žrtvovanju i hrabrosti koja nije imala alternativu. U danima i nedeljama koje slede, katastrofa prelazi granice jedne države. Radioaktivni oblak registrovala je cela Evropa pre nego što je Sovjetski Savez progovorio o tome. Pitanje više nije samo šta se dogodilo, već kako je moguće da se o tome ćutalo, i šta to govori o svetu u kojem se desilo. Četrdeset godina kasnije, Černobilj ostaje kao upozorenje koje nema rok trajanja. Pričamo danas o tehnologiji koja nadmašuje svoje kreatore, politici koja pokušava da upravlja realnošću, i o nekim ljudima koji u tom sudaru biraju da urade ono što je potrebno, bez obzira na cenu.
S3 · E30
April 18 · 2 hr 17 min
132 - MOSAD
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ Karte za HistoryCast uživo možete uzeti na https://tickets.rs/event/historycast_live_ii_svetski_rat_jugoslavija_1941_26328 Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Mosad je ime koje izaziva reakciju. Tokom decenija postalo je sinonim za preciznost, dugoročno pamćenje i operacije koje se planiraju godinama, a izvode u tišini. Za jedne simbol efikasnosti i državne odlučnosti, za druge dokaz koliko daleko bezbednosna logika može da ide. O toj službi svi znaju ponešto, ali malo ko sagledava celinu. Priče o spektakularnim akcijama, potragama koje traju decenijama i operacijama sprovedenim daleko od granica Izraela oblikovale su sliku gotovo nepogrešive organizacije. Mit o svemoći, nevidljivosti, a pre svega o sveprisutnosti, o tome da produžena ruka države može dopreti daleko izvan svojih granica. U ovoj epizodi razdvajamo mit od činjenica. Govorimo o operacijama koje su oblikovale reputaciju Mosada, o bezbednosnoj doktrini iz koje je takva služba nastala i o političkom kontekstu koji joj je dao legitimitet. Ali govorimo i o greškama, kontroverzama i realnim ograničenjima svake obaveštajne strukture. Jer, Mosad ipak nije legenda. On je proizvod istorijskog iskustva, planiranja i vrlo jasne ideje o opstanku. U svetu u kome se ratovi vode i informacijama, obaveštajni rad često ostaje nevidljiv, ali njegove posledice nisu. Dobro došli u HistoryCast specijal. 🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama! 📩 Pišite nam utiske u komentarima, vaša mišljenja, kritike i predloge. Pratite nas i na društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️ 00:00 Zašto danas pričamo o Mosadu? 08:13 Osnivanje države Izrael i osnivanje Mosada; David Ben Gurion; MAMAN 15:36 Modus operandi i regrutacija operativaca Mossad; profesionalizam i reputacija 23:32 Infiltracija obaveštajaca u Arapske zemlje; hapšenje Adolfa Ajhmana 29:52 Izrael posle Drugog svetskog rata - Mosad i nacisti; Oto Skorceni; međunarodno pravo 38:30 Širenje izraelske države; Eli Koen, najpoznatiji operativac Mosada - operacija u Siriji i pogubljenje u Damasku; Šestodnevni rat 52:36 Operacija Mojsije; Olimpijada u Minhenu 1972. - 'Crni septembar', Minhenski masakr i likvidacija terorista 1:05:07 Golda Mejr, osnivanje Cezareje, Operacija Božji gnev; likvidacija terorista - Hasan Salami - PLO i debakl u Norveškoj 1:16:58 Ehud Barak, IDF i operacija 'Proleće mladosti'; Jomkipurski rat; odnos snaga na Bliskom Istoku i Mossad 1:30:10 Operacija Entebe u Ugandi i Jonatan Netanjahu; PLO (PFLP) i Idi Amin Dada 1:48:35 Ubistvo Icaka Rabina i Palestinsko pitanje; Operacija Opera - nuklearni program na Bliskom Istoku, Sadam Husein i uništenje nuklearnog reaktora Ozirak u Iraku 1981. 1:56:08 Operacija Voćnjak . bombardovanje nuklearne elektrane u Siriji; nepoštovanje međunarodnog prava 1:59:26 Iranski nuklearni program i ubistva naučnika; Netanjahu i Tramp; Hamas, Fatah i ubistva vođa Hezbolaha - Operacija Pejdžer 2:08:34 Mossad kao Veliki brat; Palestina, Hamas i upad u pojas Gaze 2023. - Operacija Al-Aksa
S3 · E29
April 17 · 1 hr 51 min
131 - Pseudoarheologija
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Mnogo je senzacionalnih teorija i ideja koje se šire i "zalepe" za ljude brže od istine i činjenica. Dovoljno je da zvuče veliko, uzbudljivo i da nas smeste u središte neke davno izgubljene priče pa da ih prihvatimo bez mnogo pitanja. U istoriji je zaista bezbroj takvih primera, jer, nauka je spora i mnogima dosadna, a pseudonauka zvuči fantastično i primamljivo. I danas joj internet daje neverovatne mogućnosti da širi svoju "istinu". Tako brda postaju piramide, fosil kita je pronađen u Viminacijumu, Troja se seli sa mesta na kome je vekovima istraživana na prostor koji nam je bliži i poznatiji, a svaka rupa u znanju postaje prostor za maštu koja ne traži potvrdu. Pseudoarheologija najčešće ne nastaje iz zlonamernosti, već iz potrebe da prošlost bude veća, dramatičnija i važnija nego što dokazi ponekad dozvoljavaju. Ona nudi gotove odgovore tamo gde nauka postavlja pitanja. Preskače metod, ignoriše kontekst i bira samo ono što potvrđuje unapred donet zaključak. I baš zato je privlačna - ne traži strpljenje ni sumnju i ne prihvata ograničenja. Istoričarka umetnosti dr Jovana Milovanović i arheolog dr Ilija Danković danas razgovaraju o tome kako nastaju takve teorije, zašto opstaju i šta se dešava kada želja za spektaklom postane jača od potrebe za istinom. Od piramida u Visokom, preko pokušaja da se Troja “vrati” na Balkan, do šire slike u kojoj se izgubljene civilizacije, Atlantida i razne grandiozne konstrukcije nude kao lakša, uzbudljivija verzija prošlosti. Pričamo o granici između nauke i interpretacije, dokaza i uverenja, između onoga što znamo i onoga što bismo voleli da je istina. 🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste bili u toku sa novim epizodama! 📩 Pišite nam utiske u komentarima – uvek smo spremni da odgovorimo na vaša pitanja i saslušamo predloge i kritike. Pratite nas i na društvenim mrežama - linkovi u opisu videa ⬇️ 00:00 Gledaćete 01:20 Šta je psudoarheologija i zašto je privlačna 09:08 Kit iz Viminacijuma 16:44 Teme pseudoarheologije i uticaj na ljude; bečko - berlinska škola i fasadni Srbi; napadi na arheologe 26:07 Najpoznatiji primeri pseudoarheologije, Grejem Henkok, društvo spektakla i globalni odnos prema nauci 44:25 Kako su građene egipatske piramide 49:54 Piramide u Visokom; Semir Osmanagić - istraživanja; merenje energije, negativni joni, Indijana Džons 1:03:08 Kompleks bosanskih piramida, biznis i turizam 1:06:00 Troja na Balkanu i Trojanski konj na Neretvi 1:16:01 Srbi najstariji narod; Deretić i Helena sa Brača; Vinča i vinčansko pismo; haplo grupe 1:24:24 Opsesije koje održavaju pseudonauku - ekskluzivitet 1:32:14 Osećaj nacionalne posebnosti; Novak Đoković, internet istraživanja i kritičko mišljenje 1:38:24 Arheologija i pseudonauka - procesi i metodologija i nasumično kopanje; pad poverenja u nauku 1:46:16 Jovanka Jolić i pseudoteorije; pseudonauka, vremena krize i nacisti
S3 · E28
April 8 · 1 hr 24 min
130 - Korejski rat
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Godina je 1950. Drugi svetski rat je zvanično završen pre samo pet godina, ali mir je kratak i krhak. Na jednom polu sveta stoji Vašington, na drugom Moskva. Između njih, poluostrvo koje će postati prva velika pukotina Hladnog rata, Koreja. U ovoj epizodi kumovi i istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju priču o ratu koji je podelio jednu naciju, ali i učvrstio globalnu podelu sveta na dva bloka. Kako je došlo do podele Koreje po 38. paraleli, jednoj od najopasnijih linija na planeti? Ko je povukao prvi potez u junu 1950. godine? I zašto se rat koji je počeo kao građanski sukob pretvorio u međunarodni sudar supersila? Ovo je rat u kojem se linija fronta pomera dramatično: Od brzog napredovanja severa do očajničke odbrane kod Pusana, od smelog iskrcavanja kod Inčona do kineske intervencije koja menja tok sukoba. Rat bez formalne objave, bez konačne pobede, bez mirovnog sporazuma. Samo primirje iz 1953. i demilitarizovana zona, demarkacijska linija koja i danas preseca poluostrvo između Severne i Južne Koreje. Naši istoričari govore i o psihologiji prvog vrućeg sukoba Hladnog rata, o strahu od nuklearne eskalacije, o propagandi, o tome kako je Korejski rat oblikovao američku spoljnopolitičku doktrinu i militarizovao odnose Istoka i Zapada. I o tome zašto je ovaj sukob, iako ogroman po razmeri i posledicama, često ostajao u senci Drugog svetskog rata i Vijetnama.
S3 · E27
March 29 · 1 hr 27 min
129 - Irski rat za nezavisnost
🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ 🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Irska pamti Kada govorimo o Irskoj revoluciji, o ratu za nezavisnost između 1919. i 1921. godine ili o krvavom građanskom ratu koji je usledio, lako je pomisliti da je sve počelo tada, u vihoru XX veka. Ali ta priča je mnogo dublja, starija. Ona se proteže kroz vekove kolonijalnih odnosa, verskih podela, ekonomskih lomova i političkih frustracija koje su oblikovale irsko društvo mnogo pre nego što su se pojavile puške i gerilske jedinice. Od normanskog prodora u XII veku i dugog procesa engleskog osvajanja ostrva, preko protestanata, unionista u Ulsteru i zakonodavstva koje je katoličku većinu gurnulo na marginu političkog života, Irska je vekovima živela u stanju napetog suživota između imperijalne vlasti i lokalnog otpora. Zemlja, vera i identitet postali su tri tačke oko kojih se vrtela čitava istorija ostrva. XIX vek doneo je još jednu duboku pukotinu. Velika glad iz četrdesetih godina, jedna od najvećih demografskih katastrofa u evropskoj istoriji, promenila je Irsku zauvek. Milioni su umrli ili emigrirali, čitave zajednice nestale su sa mape, a ideja da je britanska vlast zakazala u zaštiti stanovništva postala je trajni deo irske političke svesti. U isto vreme jačao je moderni nacionalni pokret, od kulturnog preporoda i obnove irskog jezika koji je do tada gotovo nestao do političkih borbi za autonomiju. Početak XX veka doneo je trenutak u kome su se sve te istorijske linije sudarile. Uskršnji ustanak 1916. godine bio je vojno neuspešan, ali politički presudan - mala grupa pobunjenika uspela je da pokrene proces koji će ubrzo prerasti u rat za nezavisnost. Gerilski sukob između Irskih republikanskih snaga i britanske vlasti promenio je prirodu borbe i doveo do sporazuma kojim nastaje Irska Slobodna Država. Ali upravo tu počinje nova tragedija. Sporazum koji je doneo nezavisnost podelio je irsko društvo i izazvao građanski rat između nekadašnjih saboraca. Sukob je bio kratak, ali duboko traumatičan, jer je rat za državu pretvoren u rat oko toga kakva ta država treba da bude. U ovoj epizodi kumovi i istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju čitavu tu složenu priču - od imperijalne prošlosti i društvenih podela, preko gladi i emigracije, do revolucije i građanskog rata koji su oblikovali modernu Irsku. Priču o zemlji u kojoj su istorija, identitet i politika vekovima rasli zajedno, sa dubokim posledicama koje se osećaju i danas.
S3 · E26
March 19 · 2 hr 25 min
128 - Mikelanđelo
Posetite našu prodavnicu, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare: 🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/ Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast Renesansa ima svoje heroje, ali malo ko je nosio sopstveni mit tako teško i tako svesno kao Mikelanđelo. Skulptor koji je mrzeo slikarstvo, slikar koji je izmenio tok zapadne umetnosti, čovek koji je ceo život proveo u sukobu sa naručiocima, savremenicima, telom, Bogom i samim sobom. Iistoričari umetnosti Mina Radovanović i dr Nikola Piperski razgovaraju o Mikelanđelu kao umetniku renesanse, ali i kao čoveku svog vremena: Firence, Rima, papskih dvorova i nemilosrdnih umetničkih rivalstava. Od Davida kao političkog simbola, preko nemirne monumentalnosti Sikstinske kapele, do mračnih tonova Poslednjeg suda, pratimo razvoj umetnika koji je tražio istinu kroz pokret, živost, napor, snagu, bol, nemir. Otvaramo pitanja Mikelanđelovog odnosa prema antičkom nasleđu, opsesije ljudskim telom, uloge crteža kao temelja svega, ali i njegove lične krize, religiozne sumnje i pozne radove u kojima se renesansna jasnoća raspada pred nečim tamnijim i težim. Renesansa je volela ravnotežu. Mikelanđelo Buonaroti ju je razbijao. Njegova umetnost, saglasni su kritičari, pritiska, opterećuje i traži da joj se gleda pravo u oči. Ovo je priča o čoveku koji je renesansu naterao da pokaže zube.

Showing 1–20 of 22 episodes